Школски лист

196

ответг даде ономе, чш е таи вртоградг. Ииаимо дакле предтћ очима драга браћо учителви, светинш нашега позива, чуваимо се да не с «блазнимо коега одђ малмхЂ што су нама предани; неговоримо , и нетвориио ништа усупротЂ вери и благочеотивд , ни усупротЂ побож &шиЂ обичаима нашега народа, него се потрудимо , да школу нашу у христиннско воспиталиште преобратимо, и пов^рену намг дечицу млекомЂ христиннства напаагоћи, нби и времено и вечито срећнима учинвмо. 2. Стараи се учителп , да лмбавк и иоверенд сеоихг ученика' аридобиешг ! Кои учителБ учи децу у духу Благочеетин христиннског б , таи мора имати праву и часту лгобавБ к' своимђ ученицима. Буде ли пакг онб свое ученике лгобио и пазио, то ће они нФму лгобавБ — ево1омг нослушношћу враћати; радо ће у школу долазити, и сб волбомђ науку примаги. Све што имг буде говорио, то ће ићи к' срдцу нбиховомђ, и чинити да они напредуго. Да 6б1 пактЕ. учителБ лго6:вб и новерев/ћ своихђ ученика задобио, нуждно е да онђ сомђ буде право христиннски воспвтанЂ, и одт. свлго слабостги и нравственБЈхг мана, у колико е више могуће, слободанЂ. 6рЂ само такогт. учателн могу деца одђ срдца поштовати и лгобити. Осимђ тога има учзтелБ 6б1ти према децБ1 благЂ и трпелвивЂ, али тако да благосгБ нћгова са озбилБношћу растварена буде. Деца треба да изђ владаин учателЂвогЂ према нвима нсно увиде, да учителм благо нбихово и нбиховз срећа на срдцу лежи, и да в онт. при награђиванго и при казнекго безприетраетанг.