Школски лист

т 3, Сшарап се да ученд децм омилишг. Детету е оно ученФ мило и приатно, кое е природномг развитку н З зговбјхђ умнихЂ дарова сходно. Зато дакле несмемо одт. деце искати онакова знанн, кон они схватита и научити немогу и кол превазилазе нбиховђ возрастБ и нБихову енагу. Притомт. све оно треба избегавати, чиме 6 бг се кодђ деце вола кг ученш ослабвти и умалити могла. Особито се препоручуе учителк трнелвивостБ, кадг деда слабо напредуш; несме онђ 6 б 1 ти равнодушан-в према успЉху или према назадку дечиемг, него мора онаи похвалБивати, а о овоме отечески вегодовати и децу к' прил^жности побуђввати и пооштравати. ПредаванЂ не сме бмти СЈВоиарно, него сб живим/б примерима и приповедкама изпреплетано. Никада ние добро да учителБ дуже времена самг ггвори, а деца да га слушаш, ерт. ће се тада одт, пасивногг слушанн уленвити, па разсенти; него е млого болб по децу учен^ у разговорЂ претворити, тако, да ч # сђ учителк пБ1та децу, част. деца учителн. Где се тако поступа, тамо е школа права умна гимнастикв. 1оштђ се иште одђ учителн да е кадзрЂ предметЂ , когђ предае, са сваке стране вешто ехватити. и промене у начину предававн употребитв. Нромена е зачина живота, Она е и у школи ВЈЖдна, да бм се деца у живости и у волби кђ послу одржала. Ако учителБ сђ волбомђ одправлн свое дужности, то Ће и деца с' волбомђ учити; ако онђ у школи радостБ и звдоволбство налази, и деца ће налазити радостБ у ученш. — Напоследку валн да учителБ еваку тежнш дечиш кон за напредкомЂ смера, свак1и трудЂ и свако напрезанЂ пбихово припознае. ПрипознававФ и одобраванЂ кадро емлого добра јчинити и кодђ наиславшихЂ шнака, и кодђ наиотличнхихЂ спиеатела, а камо ли небБ1 кодђ мале дечице,