Школски лист

ш слови жита , и Д^ нзмђ дздв родну годину, ондз св при повратку пое УскршнБШ канонг. Заиста е дЂпо и прхнтво видити великш 8борт> п0б0жнб1х1» ХрИСТ1ННа и христЈннкш, како часто и свечано обучени у наиболЂмђ реду ступам преко цвФтнбјхђ ледина' и зеленихђ нБива и како одђ свегЂ срдца и изг свегЂ гласа хвале Бога творца свога кои имђ тФло рави земалБскимђ плодовима, а безсмртну душу пита раномЂ не« бесномЂ, светомЂ наукомЂ еванђелскомЂ, кон> сбшђ Бож 1 и с' неба на землго донесе. При повратку с-а жита' међу виноградима застане литјн и ту свештеникЂ благослови лозу виаову. Осимђ ове лит1в, иосисе Јоштђ вдавиутЂ између Ускрса и Спасова дне или на самЂ Спасо†данЂ лит1н крозЂ место ка крстовима, кое обштина, побожне задруге трговачке и рукоделБСке, вли поедини ревнителБи православјн у славу Божјш нодигоше, томђ приликомђ кодђ свакога крста чита свештеникЂ по едно Еванђел!е восвресно, и моли се Богу да сачува мФсто то и оне, кои у н$му живе, одђ напраене смрти, и одђ сваке беде и неволФ, и да нзмђ свима дарув здравл$ мирЂ , спокоиство, здра†В03ДУХЂ, ИЗОбИЛНОСТБ земалБСКихЂ плодова, и оеобито напредован-ћ у познаванш и испуннванш н Ф говогђ еветогЂ закона. И иа еднои и на другои литш поси се врстЂ, рвпиде, великш и мали барнцБ1, на коима су икоие 1исусове, матере Бож1е и светителн живописане, а свештеници у рукама носе чаетнБШ крстЂ, Еванђелхе и икону Христовога Воскресешн. — Лит1е се зато носе, да се мбг опоменемо, да можемо Бога не еамо у цркви, него и у полш и у г Јри и на евакомЂ мбсту славити, и да ее сетимо да МБ1 овде на овоме свету немамо сталнога града ни сталнога пребБшалишта, него да е тежнн наша за овога живота унравлЂна к' небу, ков в права отачбина наша, и кое ће вБчно наше место 6 б 1 Ти , ако се