Школски лист

295

то ке само онда моћи, ако отворенимг очима еве догађае нратио, ако на нби добро пазио буде. Децу дакле на пажнго навукнути, валн да ирва и наиглавнин тежна евакогг унитеин буде, не еамо зато, да му деда у школи уепети могу, него да овога телесногЂ и душевногг чувара и хранителн — пажнк), изЂ школе у животг, а на еа†векг изнесу. У овомђ погледу има гдвкои учителв врло вешт-Б, и то е увекг наиболБи учителБ; кодг тога ева деца све науче, и што е наиважние, науче на евашто пазити, и буду поеле у животу наимудрии пакЂ и наисретнии лшди; а има опетљ понеки по све невештг, то е увекЂ наилошии учителБ, таи ние ни едногг детета научити, нити за животђ опремити кадарг. Ова е вештина дакле едно одг наиглавнии своистава на учителго тако, да безт. ове нико неможе учителБ бити, ни овогђ званиа онравлати. Пажна у школи еастои се у управлЂнго сви миели на онаи нредметг, о коемг е реч-в. Она ее познае на деци, но запетомЂ — каколи да кажемг држанго главе и целогг тела, ио животно и заузето гледећем-Б оку, и по цртама на лицу, кое пазећу душу оддаго, кое ее црте недаго речма описати, али су евакомЂ пажлБивом -б учителго добро познате: *а непажнн, бвгло блесанб или разсутостБ познае се по одапетом-б држанго и главе и тела, и немарно или блесаето стоећемг илђ мутеђемг оку, и по цртама лица, кое немарнго или блесанф и разсутоетв оддаго, и кое сваки нажлћи†учителБ тако добро нознае, да ће сг едним'Б ногледомЂ, у гомили деце свако одт. чаеа ко« иази или непази ногодити. У ногледу иажлБивости има различите деце; има по неко врло иажлћиво, животно и лгобопитлБиво; то само сооомб , безБ икоегт. надрагкаванл пази на свашто, пакг и све, што му само умне снаге нВгове нв«