Школски лист

346

Парашнтие. 7. (Солојионђ у етарости.) Слава и богатство и раекошство заслепише Соломона иодг старсстБ тако, да онђ на лгебу младости свое Мудроств сасвим-в заборави, и сваколквма се страстма предаде. 6даредт> изађе, да се ио онои лепои башти сво10и прође, и ходејо Ј и чуе ргзговоре растввн и животини те орвЕлови уво, да чуе, шта говоре. „Гле цара — рече крввг, рако гордо мвмо мене смерна прслаЕИ, а в сежб мсјомђ смервош^у левпш одт, н4га." — И ва.чма вјш Ј е свое лкшће рече: ето га где иде тлачвтелв свсе землФ, и мучвтелћ бедвогт. народа, и опетЂ му певеш, да е окг валма међу еммв , а где му е сладак^ плодг и где ладовко лвшЂе, с г в коимг вароду свомт. и децк својои радоств чвви." Застмђевг Соломонт. по|е д?л!?, и чу славЈл своимђ другу певак)1и: као што се лгобвмо мм, та «о нелшби Соломонт. квкога, пакт. ви в$га нмко." — И грлвца говораше свомт. другу: вико га ни одт. н4гови ваиро|евви неволе, евко му ереве нежели, вити би му у неволви ва пошо1н бго." — Разсрђевт. царт. убрви кораке и дође подт. родино гвкввдо, кол евое тзчи1е полетати Јчаше: Тако нечиви, — рече ова мати, тако нечвви царт. Соломонг са свовшт. сввом-в Ровоамомтћ, ^акт. му онако ви сре4е вмати неће; туђиви 1е овладати кч> вФговомт, еемлвомт., тј ^ иви 1е порјпјвти, пјто в снт. с8 крвввмт. 8вс6мт. свогт. народа саградво."^ — Соломонт. се и разжа. г а и раосрди, пакт. утфе у евого собу, в седе^и ту разжал ^ нђ премвшлдЈне о судбиви варода сват-, у кои га махЂ ^руга гк^дос-ти нФгове Муд ро ств кеввдвмо по оку дирву, и онт. у тежакт. сав-в паде, и у еву ■ ? Шж ; §К Шш