Школски лист

396

евое браће, и у молигвама за нби. Т о ее зваше онда пуетинБици, бремити. Наивише ихђ бивше у Палеетини и у Егинту. Сваки нуетинБикЂ живлаше усамлЂнг, а еамо ее на богоелужение скунлнше еви , што наближе онде бинху. Окромт. тога забавлаше ее са землФделиемт. и различитимЂ другимг ручнимт. радннма, и штогодт. тимђ начиномЂ заелуживаше, све сиро.тинби раздаваше, ва се незадржаваше гогово ништа. Сви ови аустБШБИци иостише строго, и клонвше ее сваке забаве , да би само више времена имали, мислити о сво10и главнои задаћи. Нра таковомт, душевномЂ и телесномЂ миру и древномЂ животу, доспеваше они до велике старости, и живеше по 80 до 100, и преко 100 година. Доцние се сабираше по ваше пуетинБика уедно, и сачиннваше мале дружинице, и нбиовђ задружни станЂ, коегЂ зидовима оградише, казваше монастиромЂ, себе монасима, а старешине свое отцима. У четвртомЂ стол^тин) после Христа подигоше ее оваки монастири много на истокуау шестомЂ и на западу, Пусте и голе земл!! око монастира начинише прил^жни мопаси плоднимђ поллма. У облизини монастира наеелише се мало по мало мани а после и већа сеоца и села. Монаси почуваше ове доселЂаике, што понаивише груби воиници беше, у землЂделиш и различитимЂ манбимђ занатима коимђ 1иупитомише. Поеле подигошемонаси по монаетирама праве школе, и примише на се воспитаванЂ и обучаванђ младежи. Тако имамо и мб 1 цело воспитан^ и све науке готово до посл Ђ дн Ђ гђ доба само овимђ лшдма захвалити; ерЂ текг ово последн^ доба почеше лмди по варошвма и по селима собствене школе дизати и особе »Је уч«телб намештати коихђ у пређешнЂ време вигде небинше. него сри јдто читати и писати зааше, или и то као и Б огомолш