Школски лист

392

Ко ти е казао чов^че да нема Бога ? Везт. еуаш^ морао ти в то казати едант> одт, онб1хђ, кои нису никада видили Госиода Вога, па изт. тога завлмчуи) да Га нема. Али тм ниси видио такође ни свош ммсао, иа зарт, можешт. рећа да е нема? 6 л' да не можешг? Шта више знамг, да си тб 1 тако ув^ренЂ о томг да имашг мб1слш у себи , да те сви лјоди , што су на свФту, небБ1 могли о противномг увЂрити Па еси л' тбт кадгодт. видио, или опипао, или чуо твои) мисао и твош душу? И тако немои говорити да нема Бога, зато што га невидишг. Разумант. човЂкг никадт. неможе тако што рећи. Наша дун)а неможе се видити тЂлеснима очима, врт. е она духг; а духт, неможе сс сматрати и постићи иначе, него само снагомт. духа. Богт. е духЂ наичист1и, и потоме нашимЂ тЉлеснБЈмт. чувствима нЂга гледати и познати никако неможемо. Кажу, да е у нрогаастомг столећу, — кадг е у Францускои бвма мода невђровати Бога, — едант. разумант. човћкт. ручао у гоетионици сг неколико несрећника, кои се за ндномт. ономт. модомђ новели 64ху , а кое називаху тада Филозофима. Филозофи ове ни очемЂ другомт. нису говорили нри ручку , него о своме невЂрЈш, и нодсмЂвали су се нвно овБша лшдма, кои Бога в1јроваху. Напоследку опазивши да онаи човЂкг ћути и непрастае у нбихово другатво , запБТташ га вФруе л' онт. у Бога. У таи махт. избјго сати. ЗапБЈтанБШ покаже руком г & на часоказт., на рекне : „Чу° самБ л добро све што сте вб ! говорили, али самБ све свое мисли управио на оваи часоказт., Дуго самБ мислио, и мислио, па самБ наиносле до тогт. уверенн дошао, да оваи часоказт. ние самк одг себе постао, него га е морао какавг часовникЂ (сациа) направити и удесити !"