Школски лист

410

Сладкш отацг, говораше едно ђаче, молимг те, немои дати Петру слузи нашемг, тако исоватв; ерг е то гадно, а и грехЂ е. Отацг истога детета приаш ту опомену кђ срдцу, и потруди се око тога, да му слуга вмше ненсуе, те тако немогау вБше чути влугу да исуе. IV Алђ каши ми Марице , рекне едномг маика сво10и ћерцм, где учишЂ тб 1 те силне гадне р$чи и погрде. У училишту отговори Марица. Само да чувшт. , мати сладка, како нашт> г. учителБ децу што ништа неуче и што нФговима саветима неслФдуш грди — и како се деца едно другомт. ругаго. Шта се моасе дакле о тзквомђ училишту судити? Честанг и разборитЂ учителБ никадг неће таке гнусне речи требати, и такове међу своима ученицима ни на кои начинг трпати; гата ВБше, онђ ће СВБ1МЂ силама противу таши гадни изражан, ако 6б1 примЂтио да се у нбговомЂ училишту находе воевати, да бм ихђ изагнати могао. Грдна намЂ открива подлостб и недоетатакЂ у изображенго, а псовка суровостБ. V НароднБш учателБ нетреба да е странЂ и невештЂ у д^лама народногЂ учзлишта. Ако онђ никакве користи у томе нензлази, што се тичз блага училишта или дЂиетва учителБСкогЂ званјн, то му онда зацело оскудћва правБ1и учител&скш духЂ. Може л' што жалостн18 бћгти, него кпдђ учителв наиредакЂ или назадакг, узлетЂ или пропаетБ, уважеВб ила опаданфнЂговБКЂ садругова равнодушао при~