Школски лист

408

домг, радошћу, чистотомг, лмбавлго и самоотречевЉмг; све то кадг бм тв1 видио и искусио; тбт бм догста сасвимг ДруГЧ1в ПОННТ1в Д0бБ1в 0 В$рИ, тв1 бБ1 онда рекао; „Говори самномг што чешће о вФри, ПросвЂти умг мои нЂзиномг свбтлошћу, освети срдце мов н ^ номћ еветинБомг, разгреи га нФномђ тоцлотомг! а Ввра благотворно д$иствуе на лшде, кои се гоштђ сасвимг нису лишили човЂческогг достолнства. Ево на то између многих-б еднога прам^ра: ВлаженБШ инокђ ПаФнутЈв 6 б 1 о в у свов времв чувенЂ са свогћ добродЂтелногЂ зкивота, и сб тога што никада Н1в вина пио. бданпутЂ на путу паднв он*б у руке разбоиника, кои су башЂ у таи нар-Б пили и частили се. Арамбаша познавао в Преподебнонога, а знао в и то да онг не пив вина. Науми дакле сг НБИме се подсмевати, и пружа му чашу внна, па рекне: „Испш ту чашу илт. ћу ти садт. главу одсећи." Инокт. са снококнб 1 М'б лвцемЂ узме у руку чашу, и нснимђ гласомБ рекне: »П бм изгубио царство бо<к1@, кадЂ 6 б 1 пристао на то да себа одузмемт. животђ; одузети себи животђ, то в велика гр1ота. Господђ неба и землЋ наивећма се о том-б стара, да бм се мм сви спасли, и да ни едаиг одђ наст. непропадне. Какве в страшне муке онг на крсту поднео, само за то да 6 б 1 насг одђ вЂчне погибли избавио. Л даклв никако немогу таквога насв лмбећега Госиода вређати одузимагоћи себи животђ . Нре ћу попити и две чаше вина него то учинити." После овгјхђ рЂчш погледи ПреподобнБш па небо на рекае: „Господе, не прими у гр$хг ни мени, ни ономе, каи ме натеруе! * и '1аи часв исгпв чашу. Арамбаша бћшше силао поражент. овБш-Б ноступкомг старчсвшп,, онт. се одма покав и замоли за онроштенЂ. На то Павнутхв таи часв клекне на землм, и гледашћа нн небо, номоли се Бо-