Школски лист

426

бодно! Пређашнвш безбожникЂ садЂвећЂ више непрезире евештенике, несм^е се молитви, неруга се испов4ди и причешћу. Садљ онђ већ^ више не држи да в небо и пакао само вдпа сказка, кошмђ се д^ца плаше. Истина има и пјзотввни случаева. НезнанЂ, губитакЂ разума, надежда на оздравлЂн® и јогунаста гордоств бћ1ваго кадкадЂ узроци, да безбожникЂ умире онако као што е и живио. Ади то су редки случавви и могу се само као изузетци сматрати, кои друго непоказуго, но само то, да су они лгоди, кои кажу да нема Бога иЈда душа ние безсмртна, — лгоди продрзлБиви, упорни и оканни грЂшницБГ. Не говоримо сами мбг овде противу правила овога:" Са смрШу се све свргиуе !" Сви народи, цео род-в човечии одбацуе то лудо правило сб нама заедно, и ограђуе се одт> лажне те науке. Покажи ми, ели 6 б 1ло и има ли народа, у коега не 6 б 1 6 бмо ни наиманЂ в1зре и надежде у будуМи животђ. У свима земллма, у свима народима, и у сва времена отдавало се почитанке умрлима. Одђ памтивека свуда су лгода почитовали покоинике, молили се за нби, давали да се чатаго молитве за родител^- д$цу и сроднике. Начему се оснива оваи евеобштми обичаи, ако не на ду6окомђ предосећанго беземртин, кое осећан^ намЂ говори: да е смртв само еданЂ прелазакЂ у другш ЖИВОТЂ. „За што вб 1 плачете" — казао е н^када еданЂ разуманЂ човекЂ на самрти, своми жени и дЂци. „Она честица мон, кого вбј лгобите, неће престати живити. Мбг се не разстаемо на дуго време: немоите дакле чкнити да таи растанакЂ и г;ени и вама тежакЂ буде. Л осећамЂ да оставлнмЂ еамо землго, а не ЖЗВ0ТЂ." Така†е глаСЂ савбети, а то в н утбшителнБШ