Школски лист

42$

м богатии и срећнии па и поштовании одг другихг ЛК1ДШ. Да видимо, какови су то ијоди, кои говоре: „Са смрћу се све свршув, кадЂ чов Ф кђ умре, онда е бмо па и ние; нема Бога, нема душе; јоштг нитко ние сђ онога свЂта дошао разбивне главе." Покажи ми едногђ поштеногЂ отца и в^рногЂ супруга, вдну цЂломудрену вЂрну супругу, или едногЂ иоштеногЂ и добродбтелБногг човћка, бои 6 б 1 примао и одобравао такову науку. Само е порокЂ кадарг лшде навести да такву науку примаи, да бв1 сђ нбомђ угушили свом савеств, да 6 б 1 спскоиние могли радити гр^шна и безбожна дЂла, а притом -б уживати поштованЋ кодђ света. Такови лшди у своимђ бесЂдама и кввигама взавлиго обично да су нвихове мисли слободне одђ свакихг пргдрасудака, да су нхђ они задобмли многемђ трудомђ и штудиранбмг, (*) па призиваш громко и беаобразно да се лшди за нвима поводе, и да буду тако красни и честити, као и они што су. Вара се, ко држи, да такве безбожнвчке мисли долазе одђ правога срдачнога убБђена п ув1зренн. Помотри на многе безбожнаке у часђ смрти нбихове, како променшго свов мб1Слв . Рећи ћепгв може 6 бпи да ти лшди предЂ смртЂ еазнаше вЂру и ув$рише се о нбнои истини. Али нив тако. Они и садЂ ка самрти незпаго шта в вЂра, вису се увЂрили о нбои; али садЂ стов предЂ истиномђ, кон е готова да ихђ осуди. Страсти емђ се угасише предг светлошћу кстине; гласЂ сав1>сти, кога дуго загушиваху страстима, чуе се сздђ нсно и разлеже се сло-

*) Овде ми ка паметв пада сада наш!, ренегатт. Ч. кои се у своме Пееудо Православим хвали, како е 80 светнхч, отаца штудирао, докђ нив на ту мисао дошао да се порепи. Па нуди и насг, да му веруемо и да ва нбимт . пођемо. Алћ чини ми се даће му узадудна 6 б 1 ти вука, ерљ га знамо ко е и какавг е.