Школски лист

038

ће те оетавити и за себе млађи светг. кои ће васЂ епоминнти и благоеилати до века. У Срб, Вечеш Михаало Д. Деановићг, учигелг..

Д р у Ш Т В 0. Ко се са злимг едружи, на 8ло некг с' нетужз. Мали Мирко изађе едаредЂ еа осталомЂ децомг вант. селз. Ту беше богати шлбивици , све се ломигае гране одђ рода. Лакома деп ,а етану се каменФмЂ и штаповима бацати, те гранЂ ломећи воће свалБИвати. КадЂ ихђ газда опази, онђ ихђ сђ едномЂ камџиомЂ окупи, и деца сташе што игда могоше бегати, само Мпрко немога као оетади, и газда га увати. „Л ее нисамЂ бацао" викаше Мирко и молнше се, али му непоможе; газда му живо турЂ нажири, едва на ноге стати мога, кадЂ га пусти. ИзбиенЂ онако едза се одвуче кући, и стане се тужити отцу, али неказушћи како се управо сбило, него како в по н %га болЂ. „Право ти в, рече отзцђ, ТБ1 си знао, да су оно невалнла деца, пакЂ ниеи требао ни ићи сђ нБима. „Н ккеакв знао, да ће у крађу, рече Марко крозг плачг; а отацЂ придода: „алЂ тб! си ихђ требао оставити, чимб су се почеди вурати; да си одма отишао, неба те газда видао аи уватио; садЂ ћешЂ запамтити и одсадЂ се чувати; когђ сђ невалнлииЂ увате, држе да е невално, те завдно сђ ввама изтуку."