Школски лист

702

Стена н поточнћг. „Ндни кукавче, и ти си се подузео да мене подронипгБ" рече горда и поносита стена малоит> иоточићу, и стаде га сваконко прескакивати; а поточићЂ ћуташе, и тио жуборећи иђаше мирно далЂ, све мало помало бреп. ронећи, докт. наипосле стену непрори. УвекЂ постоннство победу одржи.

Пустане. Три пустаие поараше вдногЂ богатогв човека, и однеше благо у евои лагумЂ. Наимлађи мораде ићи у градт., да што за зло купи. КадЂ е отишо, договорише се она двоица: „а што би ми са нбимђ делили; да га убиемо, пакЂ да сами делимо." Исто тако помисли и онаи наимлађи: „а би наисретнии био, да е све мое, него ћу н нби оболцу да отруемЂ пакЂ ће све мое бити." У вароши купи онђ ела и вина, и тури у вино отрова, пакЂ се врати. Тскђ што у лагумЂ уђе, скоче она обоица и ножевима га убиго. ЗатимЂ седну да еду, ал' текЂ што се вина напише, сташе се страотно одђ болова савиити, и умру, и сву ихђ троицу нађоше около поараногђ блага мртве. Тако е свако зло само себи судин, само себи наивећи душманинЂ,