Школски лист

743

17,

„// пемамг кади иЛи у цркву." НемашЂ кадЂ? а свакхи данЂ имашг кад-в ести, ели ? М олимђ те, кажи ми, зашто тбг едешг? — Чудно ПБ1танЕ, л едемЂ зато, да неумремЂ одт. глади, да могу мои животт> одржати, и да ми т^ло немалакше. А што е у тебе важше: душа или тЂло? Опетг чудно ПБЈтанФ. Та душа е важша одђ тЂла, то сви добро знамо! Е дакле добро! Тб 1 и еамт. признаешЂ да е душа важша одђ т^ла. А ако е тако, то си се тб 1 дужант. и за нш старати, баремт. одт. све нево.гћ толико, колико се старати морашЂ за свое т^ло. Представи само себи ово: кадЂ 6 бх кака†газда оставио свога радина за нВколико мбсецш безЂ ела, шта ОБ1 бвио сђ тбшђ радиномЂ ? 6л' да бБ1 онђ умрчо ? Исто тако, ахо тб 1 свош душу оставишЂ безЂ ране, мора и она духовно умрети. А душа наша — по рФчма СпасителЂвима — живи глаголомк Божшмђ. (Мат. 4.4.) кои се особито у цркви проповЂда. Стараи се дакле, драпи мои, да сачувашЂ у здравлм и у животу свом душу, ову благороднш половину бБ1ћа свога; та тбг добро знашт, да душа човЂка чов^комђ чини, да насЂ она одлвкуе одђ скотова и звфрова'! Душа наша живи наиболЂ в1зромЂ; ерЂ в^ра нзмђ дае наиболЂ св1здочанство о Богу, и показуе намЂ наилсше све наше дужности и обвезаности. „НемамЂ се н кадЂ сђ вћромЂ занимати" рећи ћешЂ ми тб 1. То н!е истина, драг1и мои, тб 1 нећешЂ да се сђ вФромЂ заншмашЂ, а овамо си радЂ да небрежлБивоств свом са неман ^мЂ времена извинишђ. ЗаконЂ Божш одређуе намЂ, и сваши данЂ, и сваке неделЂ, извЉстно време, кое смо МБ1 дужни сђ молитвомђ и са изучен ^МЂ в4>ре нроводити. Нема тога