Школски лист

12

бро воевали и иначки ее борили бранећи евои народЂ и свое отечество, био е Аидукг ВелБко Петровићг. У почетку србеке побуне на Турке подг Карађорђемт. год. 1803 био е Велвко аидукг у чети Стонна Главаша. КадЂ Срби после две године храброгг боренва 1806. год. лицемт. на Св. Андриш БеоградЂ одђ Турака отеше, онда измоли Велвко одт. савета да може у евого поетоибину црноречку наим прећи, да е очисти одт, Турака, незактевашћи ништа више до еданг баракЂ. СаветЂ одобри и даде барнкЂ, и ВелБко накупи одма до 100 другова, и пође у свош постоибину. У путу дође у село Подгорицу, где неки богати ТурчинЂ бегЂ беше. Велвко изненада бегову кулу обколи, и принуди†бега да се преда, одпусти све Турке безЂ вреда, а оруже и конве и одело подели поболбимђ своимђ момцима назвавши неке бимбашама неке булвукбашама неке барнктарма, и одђ новаца нешто међу нби разда, нешто у народну касу пошалве, а нешто уза се задржи, и оде, и набрзо завлада свомђ црноречкомЂ наиомЂ. Турци разумевши шта Велвко чини поплашено утекну изђ Србие у Бугарску оставивши ВелБку да господари. У нролеће 1808 год. екупе Турци у Бугарскои знатну силу проти†ВелБка, кои само неколико стотина момака имађаше. Разабравши Велвко да Турци са великомЂ воискомђ на нвега иду, науми изђ ненада на нби напаети, и у очи оногђ дана, кадЂ се Турци на последнБемЂ конаку одмараше, да сутра данЂ одморно на Србе ударе, Велвко ее ноћу кришћи са своимђ лвудма у средЂ турскогЂ стана увуче, обори на Турке ватру, и по НБеговои наредби повичу нБевови у глаСЂ: „Бежмо Турци, разби насЂ ВелБко." Поплашени одђ ватре и вике иза сна Турци стану се клати и бегати; ту их Вел&ко разбие, многе потуче и сву рану и џебану отме. То беше прва дела младогЂ шнака. НародЂ му се обрадова, ерЂ доби у нБеиу новогђ узданва, Турци добише лвутогЂ нецриателБн, а Карађорђе наиизреднин друга, кои му поможе ослободити Србе одђ турскога робства. ВелБковомЂ шначетву учудише се воиници и воиводе, Карађорђе и саветЂ прогласе Велвка за србскогЂ воиводу, и повере иеточну границу одђ Турака да чува, кое е и Велвко тако одржао, да нипошго ниеу онде Турци продрти могли, где е онђ био. Одђ Неготина до Ниша летио е Велвто као соко и тамо и амо, свуда и непрестано Турке узнемирушћи и тукући. Много ^еда е Велвко еа мало свои другова не само одђ многе турске силе одбранио се, него е и саевимЂ разбино. Боеви на БанБИ, на Морави, на Краини, кодђ Лознице, кодђ Гургусовца