Школски лист

ит. д. сведоцисувеликогаинечувена Велвкова гоначства. Последнће мначко дело била е витешка одбрана Неготина, год. 1813. До те године добро су се Срби држали нротивг Турака. Алђ кад г Б год. 1812 Наполеонт. на Русивд пође, примора рускогЂ цара Александра, кои сђ Турцима ратт. имађ:;ше, да заклмчи мирЂ. Онда се Турци са свомђ уедно скуплБеномт. силомђ окрену на Србим. Срби се у скупштини договоре, да се одупру, и почеше лепе припреме чинити за таи велики ратт,, али клета неслога беше већ-& у велико махт. узела. КадЂ се 1813 год. велика турска воиска, више одђ 30.000 крену одт. Видина на Србим, у Ве./љка небеше више одђ 3,000 момака, и опетЂ онђ са томб шакомЂ лБуди стане свои сили турскои на путЂ, и дуго се држао, силне Турке потаманећи, докђ напоследку видевши да Турци већЂ близу беше да га обколе, те онда са своима у Неготин г. уђе и затвори да се ту брани, докђ му помоћЂ недође. Одма и Турци дођу и обседну га, и ту се започеше боеви ВелБкови кои мначство нЂгово овековечише. Одма ону ноћт., кодђ га обсеше Турци, изађе ВелБко изђ обкоиа, мриши и силне Турке побве. И одђ тада е сваки данЂ био сведокЂ новога ВелБковогЂ мначства. Нбему се милило, кадЂ е мришемЂ Турке напасти мого, онђ се наивећма веселио кадЂ се сђ НБима био. НепрестанимЂ чарканБемЂ ослаби ВелБко Турке тако, да су морали помоћЂ тражити, ком одма сђ више страна д< бим; али и ВелБко е у тимђ ненрестанимђ боевима изгубио много свои лмди, и принуђенЂ беше искати у савета помоФи, алЂ тамо никога ни мукаетЂ небеше, да ВелБку помоћи пошлве; сви мишлБаше, да Турци немогу узети Неготина, докђ га брани ВелБко. Изђ тога е доба и она песма, што е и данасЂ у успомену ВелБку певамо: АидукЂ БедБКо по ордии шеће пакЂ дозивлве Нетровића Ђорђа чули мене Ђорће господару силни мене обколеше Турци у биелу Неготини граду пошлби мени едну чету воиске ако Богг да и срећа иначка те растерамЂ око града Турке Иитаћемо с како с држи царство. ВелБко се бранише са нечувеномЂ храбрости: кадЂ му неста танади, пунио е топове комађемЂ гвожђа каменБемЂ и ексерима, и штогодђ се у Неготину нашло претопио е, а наипосле талирима топово пунио. Нико одђ нвегови момака, нив смео показати да се плаши, сваки в моро бити добре волве.