Школски лист
43
зише га браћа издалека, и намислише зло да га уб'м, и рече вданг другоие: Ето еновидацЂ онаи иде. Хаид' да га уб1емо, и да га бацимо у едну аму, и рекнемо : лгоп. га звћрв ноеде; па ћемо видити, шта су тш н1згови санови. Чувши то РувимЂ отме га изђ нбиховмхђ руку, и рекне имђ : Непролите крви, бол^ га баците у едну нму! Онт> га шћаше избавити изђ руку нбиховбгхђ , и предати отцу. — И кад г б дође 1осифђ кђ својои браћи, скину сђ н1зга шарену хаЛБину, и баце га у аму, а нма баите праздна и воде не беше у нбои. И седоше браћа ести. И гле путници ИсмаилБтани иђаху у ЕгипенЂ. И рече Шда к' ево1ои браћ!?: Каква намЂ е полза Гхасна) да уб1емо брата нашегЂ, и да затаимо крвБ нЂгову. Хаидте да га продамо овбшђ ИсмаилБтннима! И послушаше га браћа; извукоше 1осиФа изђ нме и продаше га за двадесетЂ златница'. А када се РувимЂ врати, и невиди 1осиФа у ами, тада разтрза свое халБине , и дође к' браћи и рече: ДФтета нема; куда ћу н саДЂ да идемЂ! И узеше халБину 1осиФову, и заклаше лре. и помазаше халБину крвлго, и нослаше е отцу своме, и рекоше : Ову смо нашли, ето познаи е ли то халвина свша твога илн ше. И онђ го познаде и рече: То е халвина мога свша; лготђ звФрБ уграби ГосиФа. И оплакиваше сллна свога, и нехтћде се утЂшити и говораше: Л ћу се сђ тугомЂ сића у гробЂ кђ моме СБшу !
1*?. !осифт > у тавници и нредт» Фараономт.. (Моис. кнб . I. гл. 39—41.) Мад1нмци (ИсмаилБтнни) продадоше 1 осифу у ЕгипетЂ ИентеФр1го ФараоновомЂ благаинику. И Господђ бнше са 1осифомђ , и онђ беше срећанЂ. И нађе малосгБ предЂ господиномђ своимђ , и угађаше му. И постави га господинђ надЂ домомђ своимђ , и све што нмађаше , даде у руке ГосиФове, И благослови Господђ домђ Египтнниновђ ради 1осиФа, и бвшше благосло†Господнбш надЂ свимђ иманЂмЂ нФговимђ у дому и на полнма. Сђ тога предаде онђ све што имађаше у руке 1осиФове , и ни зашто нехтЂде знати одђ свега што у нЂга бБШше, осимђ леба, што га еђаше. И 1 осифт. беше л ^ пђ образомђ, и прекрасанЂ изгледомЂ. И жена ПентеФр1ева, хтеде 1осиФа на зло дЂло навести, а онђ 10и рече: „Како да учинимЂ то вло дћло, и да сагрешимђ предЂ Богомђ!" И она наговораше 1осиФа одђ дана на