Школски лист

76

виду пиемена коегЂ, У коло, авевду и т. д. туре обично наивеће у среду, а сстале по разлики величине около све манЂ и ман$. За писмена узимлм за танке потезе ситние, за деблЂ крупние, било едне врете илђ различите. Ко е радЂ да се увери, кои лептирг изђ кое груеенице изађе, валн уваћену грусеницу са онимђ листомђ да рани, кои јои е природомг за рану одређенЂ, и само довољно ране да 1ои дае, ерЂ е гусеница свака страота прождрљива, а тако мека, да у чаеу мањка, ако еамо на чаеакЂ ране нема. За одрањиванФ гусенице валл подублго кутиго имати, озго Флоромт. покривену, да гусеница окромЂ ране и довољно свежегЂ воздуха има, кои 1ои е као и човеку за животђ и здравл^ преко нужданг. Ко овако гусеницу одранио и пазио буде, видиће 10и еавг животг, видиће и чудиће се како силно ждере, у часу више негт. што е сама тегака, видиће како кошулго баца, видиће какво !ои е блато, каква чаура, колко дуго учаурена лежи и т. д. а то е еве нуждно знати, кое радЂ и потомђ да позна, одђ коегЂ е лептира шта; наипосле види^е кои и како кои лептирЂ изђ чауре излази, и имаће гледагоћи то буђенђ и као оживлнван^ изђ мртви сила радости и шшђ нешто ће осећати, више одђ радостии чуђенн, што се неда изказати, алЂ, гато сила свакогђ кђ Богу прилгоблгое. При ватанго гусеница валн мало пазити. Има неке длакаве, кое опале кожу, кадЂ ихђ човекЂ голимђ прстима дира, те дакле невалн, алЂ невала ни друге голимђ прстима дирати, него кое радЂ да ихђ рани, наибол® е, да ихђ са истомђ гранчицомЂ илђ 6 иљкомђ , на ко1ои ихђ нађе, кући однесе, дакле да гранчицу пажљиво одсече. Чаура наивише ћешЂ наћи по пукотинама дрвљи кора, у маовини на дрвима и подђ дрвима ио тарабама, еведрама оградама. Чаура одђ Дањика има наивише по плотовима, и по дрвима, где илђ о танкомЂ кончићу висе илђ су онде залеплЂне.

Неколико Нјшча о Дакедемонцима.*) Седа коса. УпитанЂ неки ШпартанацЂ, што тако дугу браду пугата, одговори: „Да седу браду гледећи не учинимЂ гато би етароети неприлично било 1 " Пресшуиленд и кашшига. КадЂ елуга некогЂ Шпартанца *) Лекедемовци илт, Лаконци, илђ сћ главне вароши њиове Шпарте Шнартанци звани, беше вдно колено стари Грка, и имаше обичаи све што казати имаше, у кратко и упреко рећи.