Школски лист

77

еа некоегЂ преступлЂна окривлЂнг извинавагоћи ее рече: „Н еамБ то противу своевол^учинио," а господарЂодговори:„Ништа, па садЂ ћешЂ и противу свое волЂ батине примити." Укори. КадЂ Тебанци после победе Лаконаца до реке Евроте у Лаконску уђоше, и едант. одг Тебанаца као у подсмевт. викне: „где су садЂ они Лаконци шнаци!" а едант, одђ уваћени Лаконца одвикне: „нема ихђ, ерђ не би ви ни пресмрдели ту." УкорЂ. бданЂ роми ЛакоиацЂ поша†у битку, кадг га неки изсмеваше, рече „у битки нетреба ко ће бегати, већЂ ко ће тврдо на свомђ месту столти." Почишапд старии. СтранацЂ неки доша†у ЛакедемонЂ опазивши колико страопочитанЂ сви млађи свимђ стариима оддаваше, викне удивлћнЂ: „Само е у Шпарти вредно стару човеку бити." Богашство. КадЂ Алкамену Лакедемонцу неко пребаци, де онђ поредЂ оноликога голема богатства свога опетЂ онако штедл.иво живи, одговора онђ : „а зарЂ би богатоме већа дика била отпуштати се своимђ лудимЂ желама негЂ своме зреиу разуму." Напшврјји бедемЂ. КадЂ господара Шпарте Анталкиду упиташе, зашто неутврди Шпарту бедемима, и границе неповуче, одговори: „Шпарти су бедеми Шпартанци момци, а границе врхови њихови стрела." Зароблдни. У битки уваћенЂ живђ ЛаконацЂ, кадЂ га као роба продавамћи извикиваше: „овде има еданЂ ШпартанацЂ на продам." Онђ уста ономе шакомЂ запуши говорећи: „извикуи зароблЂнога хуло една! а не Шпартанца." ЗароблЂни. бдну у битки живу уваћену и као робинго продавану Лакедемонку, кадЂ прекупацЂ запита: „а оћешЂ ли и добра бити, кадЂ те одкупим?" Отговори ова: „бићу, ако и неодкупишЂ." Безочни аросиакЂ. бданЂ безочни просиакЂ наиђе на некогђ Лаконца, кои га овимђ дочека: „Ако ти дамЂ просићешЂ 1о шђ безочние ; и тако е твомђ безобразлуку наивише онаи кривЂ, ко ти в први уделио, ерЂ те е тимђ скитнИцомђ и вуцибатиномђ начинио." Воиска. УпитанЂ Агисђ ЛакедемонацЂ: колика васЂ в воиска Лакедемонаца, кадЂ се усуђуготе наеЂ оваке пке неприателЂ дочекати, одговори: „доволана, да уле побиемо." Слобода. Два Шпартанца оду своевољно персискомЂ цару Ксерксу, да се по налогу Оракла за спасенЂ свога отачаства на смртЂ жртвуго. КадЂ ихђ КсерксЂ чу позивагоћи га, да ихђ