Школски лист

11»

по Божши ваповЂсти па су срећни бши? (Авраамг, Г осифђ, Самуилг и т. д.) Снлно нл зе.мли вгЈдетг ск/иА егш, родг прдкух 8 влдгослокитса . Снажно ће на земљи бмти потомство н^гово, и родг праведнБ1ХЂ лшди благоеловент, ће 6бгги ; и деца добрнхЂ лјодш бвЈће добра и одт, Бога благословена. Сл4ЕД и в0р4тстк0 в2 ДОМ^ 6гш, и Пр4ВД<1 6гш П(5«Б1ЈЕлетг Е2 к^кг в-ккл. Слава и богатство е у кући онога кои се Бога бои, и нћгова правда обстав до века; за свон добра дћла 6 б 1 ће добар -в чов Ђ кђ одт, Бога награђенЂ, кадг кадг и овде на земљи, али свагда и за цЂло, т.шо горе на небу. Каква награда очекуе добре лшде после смрти? — Зашто кажемо да е то награда вЂчна? Кои насЂ членЂ символа в$ре учи о будућемЂ животу? Возс1А во тм^ћ св^ћта прлЕУмх: милостикг и федрг и прлвгденг. ЗасЈа у тами светлоств правБПЈЂ лшдма, праведницима; ерт, Господђ е милостивт., и подашљивт, и праведан. Блдгг ц1едрд и д оустроитг словесл скоа нд сД1г: гакш Е2 в^кг неподкижитсА. СрећанЂ е човЂкт, онаи (благо ономђ човЂку), кои угледа сиромахе и дае имђ милостинш.; кои свое рЂчи (и дЂла свон) уређуе на закону БоЖ1емг; кои живи по закону Бож1емЂ. А зато е срећанЂ таи чов ^ кђ ; ер -б онх нигда неће поклизнути, неће посрнути, неће се у гр^хг увалити. Ег пдл1Атк в^чн^к) е^ дп '2 прлвгдникг: Т слг^х л злл не оувоитсА. У вечитоме спомену 6 бгги ће праведникт.; одт> злога гласа неће се онђ уплашити. — Праведникт, ће се до в&ка споминати; нити ће н$му зле и пакостне речи завидљивБиг оговарача наудити. — Ово сте често дЂчице чули да се пов у цркви? Ббпђ ми кои погод1о кадЂ се то пое? Видите дечице има већЂ око 1500 година како е умро св. Никола ; 600 год., како е умро св. Сава, па ипакЂ се они и данасЂ споминго. Ббмђ кои погод1о зашто ? — Алђ све ако лшди и забораве на добра д1>ла праведникова, има л опетЂ кога, кои за њи знаде ? 6стб, дћчице, предЂ Богомђ су позната сва дЂла наша, онђ се свагда еећа добрБ1ХЂ лгод1И, и онђ ће њи на небу наградити. Готоко сердц« вгш оупокдти нл Господд; оуткердисА ссрдце егш, не увоитсА, дондеже коззригг нд крлги скоа. Приправно е срдце праведниково, да се ухва на Господа; праведникЂ се свагда на Бога узда. Нити ће се онђ бонти, докђ не погледа на свое непр1ателЂ. Ко добро чини, нека се никога небои, ерЂ нЂму неће моћи злотвори наудити. — Приповеди ми овака†случаи изђ живота прекраснога ГосиФа! (како су га