Школски лист

120

браћа изђ зависти продала; како се онт> свдуда Бога боно, и како га е В огђ узвео на велико достаннство. и т, д.) Рдсточи, ддде оувшгимг, прлкдл егш превивлетг кг е 4 к 2 к 1; кл . Праведникг много дЂли и дае сиромасима; нЂгова правда, нФгова до^родћтел. остае вечита. Рогг егш Еознгсетсд кг сллкк. Рогг нЂговг узнеће се у слави; праведникг ће се прославити; праву славу и похвалу уживаће. Гр^шника оузритг и прогн^кдетсА, зг^ви скоими коскрежефт и рлстлетг: желлнУе гр^шникд погивнетх. Невалнлап,т> видиће (да се слави праведникг,) па ће се разсрдити, зубма своима зашкрипиће, и нестаће га; желн гр^шникова пропастиће, неће се испунити. В.

Парамитие. 9. Дант» пре смрти. „Покаите се едант. данг пре смрти!" Тако намт. еданг мудри виче; алг кое е таи данЂ, и зна л ко кадЂ ће му таи дант, доћи? Цар-в неки позове све слуге свое на частг, али имг неказа часа, кадт. ће частг бити. Сви се паметнии одма опремише и накитише, мислећи: „у дому царевомЂ има свега довол.но, ние ни у чемЂ оскудице, може насв сваки тренутакт. викнути, да идемо." А будале се расуше коекудЂ мислећи: „има времена донде, башт. кздђ наст. викну, имаћемо кадЂ опремити се." На едаредЂ викнуше на обедЂ, и опремлђни одоше одма, а будале — на кое изчекивати мораше, — одбише натрагЂ. Тако ови сами себи частт. укратише. Мудри Соломонт. вели: „нека ти е и свакидашнн одећа чиста." Па кадт. ће и ал.ине, сг коима ћешт. на онаи светЂ поћи чисте и беле бити, буди и душомт. чистг, буди барг онаи дан г в предт, смртт..

10. Рана смртг, Рано зоромт, нође една девоика у башту, да одђ свежи ружица едан'}, венацг себи онлете. Ружице беше многе шшт, неразвиене, а неке тект. пукле. „Нећу ихђ шшђ брати — рече девоика; дочекаћу докг ихт. сунце раствори, онда ће лепше руменити се и милие мирисати." Кад-в око подне дође, нађе све ружице кое одђ црва из-