Школски лист

133

3. Грмосг. Еллгок^стк^и зел<ш рддостк кгл'110, х кллите некесл БожУи сллк^. Благовешђуи, лвлни, земљо велго радоств, а вб1 небееа хвалите Бошш славу! Ико и>дг {шекленнол1г( ЕожГјо кукотЈ?, дл никлкоже коснгтсд рг(кл сккернихх. Да се живоме Божиемг кивоту нипошто недотакне рука скрнавихт, нечистихт. поганихг лмдш. — Кивотђ или ковчегг завфта бвш е иредеказаше дЂве Мар1е, кон е Хриета родила. Оустн-к же к^рнмха Ногородиц1г, ншолчнш, гллса Дггелл КОСП^КДИфе, С2 рЛДОСТПО ДЛ КОП110Т2: Рлдг(ИСА БЛЛГОДЛТНЛА Господк сг токои. А устне вФрнвгхЂ христјнна, нека непрестано гласт. ангела Бож1ега пћвашћи ст. радошћу вичу; В$рни лиди, православни христ!нни нека у славу матере Бож1е велегласно припЂвам поздра†ангелск1и: Радуисе благодатна, Господђ е сђ тобомЂ.

Ислснен!б ду\ошн»1.\1» ићсама на Цветну Неде.ио, /. Троиарг. Спогреешес/А тев'к крефбшшг ХрУсте Боже ндш2, ЕеЗСМер тн1ја жи.чнм СПОДОЕИХОЛКА К0СКреС6Н|'е /и2 тк0ил12. Мн, кои смо саран^ни сг тобомг чрез г 4> крштенФ, удостоили емо се безсмртнога живота чрест. твое ускрснуће. Кадт. се у крштенм дете спушта у воду и загшори, то бнва за знакт. да новокрштени има умрети грЂху, т. е. оканути се грфха, а кадг се изт. воде подиже, то значи оживленЂ у благодетнии животг. Притомг, спуштан4м г в крстећега се у воду, сиоминЉ се погребеше Христово, а подизанФмт. изг воде, споминФ се шћгово славно васкресенЈе. Како су у прва хрисианска времена оглашени понаивише па велвку, и на Лазарову Суботу св. крштенф примали, а сутра дант, у цркви Богу благодарили шго ихт. е у заедницу сђ Христомт. прим1о; тако и оваи друпи Тропарт, цвЂтне недел!. одтуда почетакг свои има.*) И косп г ккл10фе локемг: Шслннл кг вишнихх вллгослокенх грддии кг 1Ш/А Господне. И славећи тебе говоримо: Осанна (спасеше, слава!) у висини, благословенг е онаи, кои долази у име ГоеподнБ. 2. КондакЂ. Ш престол^ нл некеси, нл жреЕдти нл зел\ли Н0СИЛ1МИ Хр1сте Коже. Т б 1 Христе Боже, кои седишт. на пре-

*) Првми Тронајљ: „Обштее воскрееете" раваснМЂ е у Ш. Листу. Год. II