Школски лист

173

Тако се сви лептирови, а тако и све остале бубице, муве, челе, и многе друге одг ти ситнии животињица преображаго: изђ ница измиле у виду гусенице илђ црва, и кадв су неко време тако поживеле, онда се учауре и умру. а после изађу лептировима, бубицама,мувамаидругчие па као наилепше тичице по ваздуху лете где су пре као црвИ и гусенице у земљи води блату и гаду едва се мицале. Само неке има, кое у праве гадове спадаго, ваши и стенице, ст> коима то небива, него до кран живпта остаго што су, прави гадови. ПреображанФ е дакле врло знаменито понвленЂ, кое свакогб човека. особито ако труда узме, самт. очима гледати то, до дивлЂна зачуђава и сила мисли наводи. Отуда су шшт. у наистарин времена лептира и нЂгово преображан^ лшди као неки ликђ * и подобие свое смрти и свога будућеп. живота сматрали, и на гробнимт. споменицима своимб гусеницу и лептира изображавали, као символђ бесмрности и онога свога вечнога лепшегт. живота.

ГоворЂ цвећа. Кад г б пролеће настане и нрко сунце тонлие огрее, онда се и цвеће и билн одђ сна пробуде, и као на свечанЂ праздникт, устану, све у нове аљине обучено и у нове ликове, пакЂ у онимђ своимђ дивнимђ боама трептећи, и оне раиске мирисе свудЂ около себе разсиплгоћи као да намљ дозивлго: Малодушни, што новеруете бож1ои речи, гледните нзсг рукотворЂ нЉговђ ; В ми смо мртви били, пакЂ смо оживили; стару смо аљину у вемљи оставили, некЂ онде струне, а изашли смо на новт. животђ у новомђ лепшемЂ оделу; научите од-б насг свући старог-ћ човека са себе, а обући се у новогђ ; поновите се и ви у творцу свомђ, коегЂ ликђ и иодобие на себи имате. Непеците се о телеснимЂ потребама; кои насЂ овако дивно опреми, и сваке године новимђ лепотама украшава, кои насЂ рани и множи и заклана, и за васЂ се 1 ошђ већма стара, негЂ за насЂ« ерЂ е насЂ саме не наСЂ већЂ васЂ ради дао; на кадЂ е иу насЂ сваки листакЂ сзикђ авллгоћи нЂгову безграничну милостђ, зарЂ да вашЂ небуде и далеко болб. То е говорЂ цвећа, веруите му и одбаците туге и нданн, и известни о промислу оца небесногЂ ни саме се смрти небоите, нити сумнните, да нећемо и ми све смртно са себе сбацив' и одело бесмртиа на себе узев' преображени васкрснути,