Школски лист

т

Деца и жабе. (бдна баснд.) бдно лто нееташне деце играгоћи ее око баре стану изт. несташлука жабе тући, бацагоћи се каменШт. за евакомг, конгодт. се усуди главу изт. воде промолити. ВећЂ многои жаби пршге глави, а невалнла деца све већма дерагоћи се бацаше ее, Напоследку викне една жаба: Децо децо! Ви башт. нећете ни да помислите, да е та ваша несмислена и по васв саме никаква игра, по насг невине животињице кое вамт. никоег-в вла ни пакости нечинимо, пропастт. и смрт. Ништа ние бездушние, него шалити се са боловима и смрти живи тварки, кое се као и ми животу радуго. Ништђ већма зло и невалнло срце непоказуе, негт, туђим-в боловима и мукама радовати се. У Атини каштиговаше едно дете, што некои невинои тичици очи ископа смрћу, ерт. се бонше, таи ће после и лгодма исти онаки злодеи бити, као што онои невинои тичици биаше.

Иреображанћ леитирова. Лентирови су међу нижимт. животинлма што тице међу вишима; имаго крила и лете, као и тице, и онако су итри и животни као и тице. Уопште у многомђ су погледу сила знамените животињице: у њи има видети чудновати вештиница, има видети као неке слготнЂ и предказивана будућности, алт. наичудноватие е преображанЂ (Метаморфоза) где се иста животинн сасвимЂ другомт. прометне. Наипре е лепша илт. ружниа алЂ халаво ирождрљива и декон врло шкодљива гусеница, кон силанЂ листт. и пупакг пождере и грдну штету лгодма почини. У средт, тога наивећегЂ ждеранн дође на едаредЂ пакЂ се разболе, и онда се вие и грчи, и мора да умре, шшђ знаде напредг, кадт, ће то бити, пзкђ многа сама себи и покро†и сандукт. снреми, и сложи се у нутра, и премре, и полежа декол но дуго времена као мртва, нестане гусенице; а онда онетЂ наедаредт. сандукт. пукне, и изђ нЂга изађе сасвимЂ друга животинл; излеги наилепши лептир-в, на комђ ни трага одђ оне прождрљивости нема, нитђ мари више листа ести, него еамо ст. цвета росу и медг сиса, а понаивише ни тогг нетреба, него живи безЂ икое бриге, летећи одг цвета до цвета, лголгошкагоћи се по н4му, прави раиски животђ.