Школски лист

171

КурлкЂ и чобаншњ. (бдна басна.) Пастиру едном' помру неком' несретном' редњомг све овце. То дочуе курагв пак-в дође, да свое сажаленЂ излви. „Та вли могуће, да те тако голема несрећа стиже! И цело стадо изгуби! Кукавне овце, тако ми ихђ е жао, крваве би сузе плакао!" „Хвала ти вуче — рече чобанинг — ти си сувише милостива срца." „6стт>, придода изђ краа беловг, кадгодт. самв шта пахити мора."

Млада мува. (бдна басна.) Млада мувица седила едаредг са својомг маикомг на огњишту, близу лонца, у коем-в се чорба кувала. Стара мува и)1аде некуда отићи, и полазећи рече своши ћери: тп остани ту, докг а недођемЂ, злђ се немичи никудг. Зашто то, упита 1 ?и, Зато, одгозори ма .и, ерЂ се боинЂ, да томе вреломЂ и млјочаломЂ бунару (лонцу) ближе непрнступишЂ. Па шта ће бити? УпашћешЂ и удавићашЂ се. Зашто би упадала? То ти незнамЂ казати, алЂ знамЂ да ће тако биш, ако се надЂ н-ћга надлетишт.; колкогодђ самЂ мува видила надлетати ту, свака е упала, и ни една више напол® неизашла. То рекаВЂ мислила е, да е довол»но казала, и оде за своимђ посломђ . Ћери се учини то шала, паК1» рече у себи: Какве све бриге старима ио глави неходе, ни то невмно веселЂ, преко димећегЂ лонца прелетити, да н ^куШамЂ. Да неби оволика крила имала, аиде де; и да неби оволико памети имала; алЂ тако су ти сви стари; а ми млађи имамо о "етЂ свого главу, и оћу башЂ шале ради да видимђ , шта би То било, што би ме у нутра увући могло. То рекаВЂ диже се и налети, алЂ текЂ што над в лонзцђ дође, пара е обузе, и она падагоћи викну: Несретна децо, што се држите, да сте мудрИЛ одђ ваши старии и њиове науке неслушате!