Школски лист

т

Ћут нелажи! НисамЂ ли ти вдногг ва другимг слала: непосла л' ти грозница, кое те у постелн) сваљиваше; ненапушта л' главобоље и несвести толико реда на те, ков те сасвимг обнезнаннвагае: непушта л' костоболго, кон те по свииа удима лмто мучаше; неопоминнлг те мои рођени братг санг свако вече на ме; нележалг сваку ноћЂ као и мртавг, и то ти све ништа ние ? иа улвпеа -гннД ввавдо ,втШ„ Н!а све ове речи немога кукавацт. ништа одговорити, него се предаде својои судбини, и оде кудт. га смртг однесе.

ОтацБ са три сина. (бдна приповедка,) бданг стар-в и богатг отзцђ умпрући сакупи свок) децу пак% ихт. благослови и благо поделв, а преостане еданЂ прстенг еа скупоценимт. драгимт. каменомг. „Оваи прстенг, рекне старацг, делити се неда, него ћу га ономе одт. васт. дати, ко наиблагороднве дело учвни." Синови се разиђу, и после три месеца опетг дома врате. Наистарии синђ рекне: „бданЂ старацг, когђ никадг видес нстсамт. повери ми свое големо благо да причувамг, а беЗЂ икакве обвезе и писмена, и а самћ му то благо недирнуто вратио, пакЂ држимЂ. да самв доста благородно дело учинио." »Ти си учинио што сн требао, рекне етарацЂ. срамота би било невратити туђе, и Богђ би те покаро ако би затало туђе." Други синђ рекне: „Путугоћи мимо мора, опазимЂ дете где игран)ћи ее паде у воду; н брзо притрчииЂ, ско >имђ, и избавимђ дете, држимЂ да самв доста благородно дело учинио," «Ти си свне, рече му старацЂ, учинио, што смо као .шди, где е комђ могућио другЂ гругу учинити дужни. Твое е дело лепо, алЂ има у лгоди и благороднии дела. Наимлађи рекне: „Мои злотворЂ ааспи поредЂ свои оваца бливу дубоке нзбине неке, и готовђ беше да се стропошта у н»; н притрчимЂ и увати†га ва руку будећи одвучемЂ одђ пропасти." „Твои е прстенЂ, викне радостно старацЂ, свомђ алотвору добро учинити, наиблагородние е дело, кое е човБкђ учинити кадарЂ.