Школски лист

169

Вестници смрти. (Народна приповедка.) У старо доба путовао по евету еданЂ Дивг. бдаредЂ изађе предЂ нЂга неки мали алЂ пакостанЂ човечулнкЂ викнув -в: стани, ни корака далЂ. „Шта, одазва Дивђ , теби кепецу да станем -в: ако те само доватимЂ, међу прстима ћу те смрвити" и приступивт. увати га и запита: »а ко си ти, кадт. тако кочоперно говорити смешг?" Н самБ смрт -Б, рече човечуљакг, мени нико на супротг несме, и ти се морашЂ предати. Дивђ се зачуди, и нехте†покорити се стане се са смрти борити. То бинше дуга и тешка борба, наипосле одржи Дивђ победу ударивши смртг песницомт. по глави, да се одма обнезнан^на на землго сложи. Дивђ оде, а емртЂ оста испребинна лежећи, ни сђ места се маћи немогаше. „Тужнои мени, шта Ће садЂ одђ света бити, аво и л погинемЂ. Нико више умирати неће, и лгоди ће се тако намножити, да ће еданЂ другогЂ прождирати, еданЂ одђ другогђ неће где етати имати. Туда наиђе едно момче певагоћи, и опази†тога полунеевестна лежећи сажали се, приступи. подиже га и некимЂ окр?пљивчмЂ пићемЂ напои, пакЂ приста, докђ ее онаи еасвимЂ разабра. А знашЂ ли, упита га емртЂ, ко самв л, и кога си ти подиго? Н незнамЂ. — Н самв смртЂ, кон никогђ нештедимЂ, немогу ни на теби разлике правити, клетва ми е тако. Алђ да опетЂ видишђ , да самБ благодарча. ерЂ и н на неблагодарне наивећма мрзимЂ, ево ти о ^ећавамЂ, да те нећу изненада напасти, него ћу ти пре негЂ по тебе д <>ђемЂ мое веетнике послати. Фала ти и на томђ рече момче, барЂ донде се нећу бонти ни бринути; и то река†оде певагоћи далЂ. Али младостЂ и здравл$ неосташе занавекЂ; дођоше болови и болести и старостЂ. Ние јошђ мени умирати, рече у себи; мени е смртЂ обећала пре негЂ што по мене дође свое веетнике поелати, и опоменути ме; еамо да ме ова болестЂ нрође. КадЂ се опрости болести, наетави исто онако несмислено живети. бдаредЂ кадЂ у наивећемЂ мау вееела би, неко га по рамену куцне, и кадЂ се обазре, опази смртЂ говорећи му : Аиде, твои е часЂ куцнуо. Шта'? зарЂ ћешЂ да погазишЂ речЂ свого. Та ти ми обећа, пре негЂ сама по мене дођешЂ твое вестнике чослати, а н 1ошђ ни едногЂ невиде.