Школски лист

183

се, или набгрдрнии поео предувме. Дужност-в в дакле учител>ева, деци начинг пока8ати, како то напаметт. ученЂ иде, и дужностг в препитивати децу особито ону, ко1ои то потеже иде, есулг и како су она правила павила. Што се ти правила тиче, иста су она као и кодђ ученн манЂ деце: валн разделити целу 8адаћу на више мањи згодни делова, пакг као и онде сваки делакт, више пута лагано и мислећи прочитати, а онда покушавати, безг загледана у књигу одђ речи до речи оно виш! реда изговорити, и онда далЂ ићи. 1 ошђ имг валн казати, да е мтро, докђ нив пажнл на коешта друго расута, илђ вече, кадт, се сполншнн вика мало сталожила, наиудесние време за таи посо, ерт, се ту човект, већма и са свомђ пажњомЂ у предузету стварг задубити може. Исто су тако мирна усамлЂна и одђ сваке вике и вреве удалЂна места наизгоднин. Некои, особито теже учећои деци валн световати, да узму и наипре задаћу препишу; спории посо преписиванн сила припомогне, да се стварг пре запамти. Пре се научи лагано » негг брзо читагоћи. Пре се научи нсно нег'1. у себи читагоћи А где ни ово непомогне, онда певанЂ оне задаће сила припомогне. Иза свакогг наученогт, делка, вала све прешле повторити, а после свршетка целе задаће валн се самт. више реда нреслишати. ДалЂ в дужностт, учителФва, увекг децу у школи препитати. Што учитељ задаће те прилЂжние препитуе, показув деци, да важностЂ на њи полаже. Деца радие уче, кадЂ знаго, да ће питана бити, и да ће учителго радостЂ учинити. Ту радост 1> учитељ деци уквари, кадЂ ихђ непреслишава; зато валн назити, да неби та лепа вола у деци сђ непреслишаванн клонула. А преслишаванЂ е и зато добро, да се и о послушности и о ирилФжности дечшои увери, и да погрешно исправи То су све важни обзири, и невалн ихђ пренебрећи. РеФериранБ валн са онимђ гласомЂ да иде, како садржаи задаће изискуе. То е само онда могућно, ако дете у онаи махЂ себи стварЂ представлн, кадЂ е реФерира. А башЂ на томђ и стои све; томђ се не само мисли и наука она повторава, него се и она осећанн понавлнго. Добро гласоударен^ показув, да дете неговори без в свести, већЂ да и мисли и осећа. То реФериран^ може кадкадЂ бити и у хору , особито кадЂ е задаћа манн, и учитељ ее несумнн, да в нису сва деца научила. Наииосле долази повторавапђ напаметг наученогЂ, што чешће, то болФ. КереШјо ша^ег 81ц(Погит. ПовтораванЂ е онаи