Школски лист

205

Хриете, — кои си животђ, — изђ гроба си изишао. Премда е гробт, твои Христе бвш запечаћенг, ипакт. си изђ гроба ускрснуо тбт Христе, кои си источникђ живота. И дкгремг злклвченктг оученикш /иа предстдлг еси кск\2 коскресенУе. Врата су бмла заклгочана, па си ипакЂ тб 1 Христе, — кои си СВ1ГО наст. ускрснуће, кои си свима нама даровао новб 1 и благодетнБШ животђ, — предЂ твое ученике стао, твоимг, ученицима дошао. — (Види Библ ПовФстб о нвлннго 1исусовомђ после воскресеша.) прлши т^/ии обноклааи нллјх по келиц-ки ткоби л1ил0сти. И преко тбгхђ твоихђ ученика, тб1 си Христе у нама правБш духЂ обновш, по твоши великои милости. 2. Кондакг. Лнзвопмтнок десницек Јкизноподдтелнлд ткоа реврл 0о /и л испутл ХрУсте Боже. Апостолђ Тома лгобопитљивом радозналомЂ дееницомЂ испкгтивао е твон животђ давагоћа ребра. Тома Желећи наочигледно увЂрити се о твоме воскресенш пипао е твого рану на прсима. СоздклкчинБшг во дкерем2 гако кшелг еси. То ее догодило онда када си тб 1 Христе крозЂ заклгочана врата ушао у ону собу гдб су се ученици твои задржавали. Сх прочими Лпостоли копТдше тгк'ћ : Господх еси и Богг мои. — И тада е Тома са осталимЂ Апостолима викао усклицавао теби: Тб ! еи Господђ и Богђ мои.

Наука природе. (бдна приповедка.) Међу ученкцима Хилела онога мудрогЂ учитела у брусалиму биаше и неки именомЂ СаботЂ. Томе се сваки и наилакши посо мучанЂ чиншпе тако, да се сасвимЂ лењости предаде. ХилелЂ забринутЂ, кадЂ виде да речи непомогоше стане сваконко емишлнти, како би га епасао. Шећући едаредЂ дође са њимђ у долину ХанонЂ исподђ бруеалима; ту беше една бара пуна свакоакогЂ гада, емрдљивомЂ травуљивомк обрастла. ХилелЂ се спусти на землго и рекне: „Овде ће мо се мало одморити." МладићЂ зачуђенЂ викне: „ЗарЂ ту, кодђ те смрдљиве баретине, неосећашЂ ли таи загушљиви смрадЂ што се изђ н$ извин-" „Ти имашЂ право Саботу, рече учитељ, та е бара подобна души трула и ленн човека; ко би се узЂ такову душу радово!