Школски лист

206

Одатле оду далћ, и дођу до њеке запуштене њиве пуне трнл и корова, кои све жито загушили беше. Опетт. се Хилелг спусти и рекне: „Овде ће мо се одморити, видипгб Саботу, та њива има добру землго, и могла би сила лепог-в жита и свакогт, полезногг рода рађати, али е еапуштена пакт, ето рађа трнЂ и коров^, отрове и коекакву травуљиву, у коЈои се само змие легу и гад-в; онамо си водио душу, а ето ти живот и плодг лењости." Саботг се ако застиди, и у калнго рекне: „Учителго, зашто ме водишђ по тимђ пуетимг и жалостнинЂ пределима, то су каштигугоћа огледала мое душе и могт. живота." СтарацЂ му одговори: „Кадт> ниси моимђ речма веровати хтео, ето самг покушао, неће ли огледало и гласЂ природе твое срце већма коснути, не 6илђ те спасао и свое смирио душе." СаботЂ падне предг учителн и рекне: „Ниси то бадава нокушао, н ћу одсадг друти животђ започети, ти ћешЂ се уверити." Тако и буде. СаботЂ постане радљивг и прилФжант. човекг, а старацт. учитељ радугоћи се томг, изађе опетг сб њимђ у шетнго, ал -б у едну плодну и красну долину, на еданг лепг поточићт., кои мило вигогагоћи мимо плодни дрва крозг цветне ливаде и златне њиве пролазаше. „ Видишђ , рече старацт., ликт. твога новогђ живота. Природа, кон те е онимђ укорела, нека те овимђ награди. Н^зинимђ се милинама само они радуго, кои у нЈ ј Зиномђ животу свои собствент. гледе."

СИас итсл. и жмтно улаће. Кадг е Спаситељ са свои ученици на земљи био, пролазећи едаредт. сг њима богатимз житнимђ полђмт . , кадт. ученици влаће брати и зрно вадити сташе, устане влаће говорећи: „Господе, радо се теби и твоимђ ученицима у жртву даемо, ерг ти лебг вечногЂ живота лгодма донесе; алг има ихђ многи премноги, кои нису вредни да насг секу и да се нашимг брашномЂ ране; тима Господе закрати, и нареди, да само у твого славу растемо и само праведнима раномт. будемо." Онда рече Господ-в: „Златно зрно драго чедо мое, ти си било и бићешЂ ликђ доброте и подоба милосрђа оца небесногЂ, кои на неправедне као и на праведне свого безмерну милостт. излива, онима на жртву благодарности, онима на помилованЂ; пакЂ буди утешено и расти благословено сђ недра маике свое, а нежали се на невредне, већЂ буди и у томђ подобно оцу небесномЂ, пакЂ рани и њи, и нежали; ако те и сече сваки,