Школски лист

292

и при овомг изпитиванш и одбиранм валн до тога уверена да дође, да е хриетинкски воспитаип начинг наибољи и едини наисавршении, одт» гогг се и наиболЂлгв успеху известно надати може. Оваи воспитанн начинЂ узима децу не само ел> моралне и интелектуалне, него и са еететичне и религиозне, са социналне и националпе стране на око, Само су у овомт. воспитанн начину судрунгене све доброте и савршенетва, и само е у н-ћму она велика и виеока цел г>, ко1ои право воспитан^ тежити мора. Наиирактичнии и по томт, наиважнии део школскогг воспитанн стои у дисциплини. Дисциплина е наиважние ередство воспитанФ и науку могућномт, начинмти; то е по.лицин, властг и влада школе, Отуда дал® сл^дуе, да управител> мора башт> ту наибол1з познавати и држати умети, ако ће управу школе у свое шаке примл1>ну на кориетт> општине да држи. Управител> мора све учителФ, целу колегиго у томе обавестити и сложити, да дисциплина пие ни у ономе деепотизму, кои само сђ батиномЂ влада, ни у ономт. демократизму, кои деци њиове судове и права, њиове џури коморе и пере допушта, него да ее та по начелима мудре монархие држати има, ко ће одт> н$ благослова да дочека. У педагогичкомт> кодексу каштига етои на челу: Каштигуи да поправишЂ, и каштигуи нарави схогдно обазнрући се на Физична и душевна своиетва свакога поединце детета. (Свршнће ее).

Кака научи школа децу на пристоиное гђ. (бдпо питан!! за учителђ.) ПристоиностЂ ее састои у сполашн -ћмЂ изразу воспитана, То се показуе у ходу, стаанм, седенго, говору и целомЂ сполншнЂм понвлЂнго, и то увекЂ изђ нутра зависи, као што увек унутрашн1> воспитанћ издае, те са тимђ се и наиболЂ разликув од оне само голе сполншнВ светске углађености, како е многв данасЂ има, и само као маску на себи носи, у онои варавои мисли, да се цело воепитанЂ само у томе састои. Таи сполншњи изразЂ важи при оцењиванго човека у свету врло много. ПристоиностЂ е прва препорука међу странима. Силни лгоди и они, што имаго прилику човека на ближе познати саио га по томе и по ономг првомг упечатлешо, кое на њи