Школски лист

330

моновога довршиее храмг, а зидаше се седамг година. И една завЂса разставлнше свето одт. светога светвгхг. У светоме (т. е. у цркви) сталше златна транеза, и предложени хлебови, а у светоме светмхт. (евнтаа свнтбтхђ , олтарт., давирг) поставлЂнг бЂше кивотђ завЂта и у н ^му скрижаљке закона. кондирт. св маномг, и жезалЂ Аароновг. Около храма даде Соломонт. саградити иреддворЂ, и у н $му башЂ предт. храмом жртвеншгБ за спаљиваиЂ жртвш, и море бакарно (умиваониду). И царг Соломонђ сакупи све стар^шине СБШова ИсрашЉвб1хт. кђ себи у Сшнг. И стане предЂ лицемт, жртвеника Гоеподнн, и подигне руке кт. небу и рекне: „Господи Боже ИсраилФв'Б. Нема теби равнога Бога ни на небу горе ни на вемљи доле! Небо и небо небееа нису теби задоста, а камо ли оваи храмЂ што га а теби сазидахг. Али послушаи молитву слуге твога данас, и нека буду очи чвое отворене на оваи храиг данго и ноћу. И еаслушаи молитве слуге твога, и лгодш твоих Исраилн, о чему се годђ овдЂ они буду молили. — Кадт. твои нарпдт> падне предг неирилтељмма са своихт. грфхова, па кадг се теби окрене и помоли у овомг храму, а тб1 саслушаи са небеса, па се смилуи! кадЂ се небо затвори и небуде кише, зато што лгоди гр-ћше, па кадг се помоле на овоме м$сту и иоврате одт, своихђ грЂхова — тбг ћешЂ ихђ онда еаслушати, и смилова ћеш г б имђ ее, па ћешЂ дати кишу на землго, кок> си у наслЂд1е дао лгодма твоима! — КадЂ буде гладЂ, помор, пожарЂ, гусеница, скакавци и болезанн, иа ти се лгоди овдЂ у храму твомђ помоле; а тб1 ћешЂ имђ »шлостивђ 6 б1ТИ и датћешЂ свакоме по путовима нФговима, ерЂ тбг еданЂ познаешЂ срдца свпо лгодш! И туђинацЂ, кадЂ дође изђ даљне земл^, па се помоли на овомђ мФсту; тб1 ћешЂ и нЂга саелушати, и датћешЂ му по евему што те онђ буде молјо . Нека сазнаду сви лгоди на земљи име твое, и нека те се бое! и кадЂ сврши Соломонђ молитву свого, а онђ благослови са†саборЂ ИсраилЂвЂ гласомЂ великимЂ и рекне: „БлагословенЂ нека буде Господђ Богђ, кои даде мирЂ лгодма своима са свимђ онако као што е рекао. И непропаде ни една нЂгова Р$чб , кого каза Моисего слузи своему. Нека Господђ Богђ наш буде свагда сђ нама, као што е бБ1вао сђ нашим -б отцевима И нека буду срдца наша управл$на ка Господу Боду нашему, да мб1 поштено живимо по нЂговбгмђ заповФдима!"