Школски лист

398

што е у пару претворена у ваздуха станла разлађена кишомђ доле на излађену землш пала и ту поеле остала. Тада е дошла вода на землш, и тада е сва землн водомт, поливена била, ерт> ние било брда ни долина, да се вода овамо слие, а онамо суво остави. Кад се земла дал1з излађавала и стврдннвала она се и стезала и пуцала. Крозт. те пукотине коре земне кадт. е вода подђ кору па ону ватру дошла, она се оиетг у пару претворила, а нара е свошмт, страотномЂ снагомт. пукотине оне на кори землЂ 10шђ већма разчупала и наполЂ продирала, и свошмђ снагомђ и оно оздо ватрено блато напол^ со 6 омђ избацала. То се блато на тврдои кори землЂ у веће или манЂ гомиле нагомилало, ту се мало номало изладило и стврдло, то су и тада су постала прва брда и нланине и међу њима долине. Исто су тако и брда, кадЂ су се излађавала и стврђавала стезала ее и пуцала. И у те е пукотине вода улазила, и гдегодђ е ака зима и мразЂ воду уватио, онђ е следио, а кадгодЂ се вода слеђава, она се шири, и у томе страотну снагу има, све што томђ леду на путу стои растури. И таи е ледЂ у пукотинама брда свошмђ страотномђ снагомЂ брда јошђ већма цепао и кокао. То одвалФно комађе стене рушило се сђ врхова и висова доле, и рушејш крунило се и мрвило; и данасЂ нема више ни едно брдо оногђ лика, као што е у иочетку света било; свако е више манћ водомђ порушено, снижено, и то непрестано бива. Исто тако вода и сваки каменЂ и камичакЂ и грудву у кого уђе, кадЂ се у њима следи разкока и све на ситние размрви. Тако е постала и данасЂ постае одђ оне тврде стене ова трошна земли, и текЂ тада су могле растикћ и живитинЂ на светЂ ступпти. Вода 1ошђ више ради. Изђ облака падамћи разквашава и размекшава сву пакЂ и ону на брди землш, и сноси е доле, и односи понешто потоцима у реке, а рекама у мора, те е ту сталожава и начини на ушћама реке сама себи прегаче, то су делте, како ихђ све веће реке имнш. Наглие воде односе и крунние каменЂ а тише воде само ситанЂ прахЂ и сталожава ихђ, и тако се по талозима иозна, да л' ихђ е лка или тин вода нанела. Како се брда изђ различни маса састое, кое се дакше или теже размрвити и у долове однети даго, тако се и различити талоаи и тавани начине, и како дуго то сношенЂ и сталожава,8$ Трае, тако ,ре и тањи и дебљи тавани начине. То се аа крат-