Школски лист

397

бражавали, да су Боп. зна шта, а нису ништа, ви ихт. караите. као што самв н васт.. Учениди и принтељи нћгопи долазаше му у тамницу и у тима последњимЂ часима живота учаше ихђ и говораше о бесмрћу душе увераванЉи ихђ , да ће се сђ њимђ опетт. на другомЂ свету наћи. У тамницу долазаше и жена сл> дететомт. му, и кадЂ едаредЂ у наивећи махЂ врискати пође, замоли онђ , да е уклони; а кадЂ мало за тимђ и еданЂ одђ принтелл плакати поче, рекне; та зато жену уклонисмо. КадЂ еданЂ одђ њи уздану†рече : ЗарЂ тако невинЂ да погинешЂ, рече СократЂ: ЗарЂ би ти вилио да кри†умремЂ. КадЂ еданЂ одђ нћгови ученика, кои тавничара подмитио беше, да врата отворена остави како би СократЂ изаћи и бегствомЂ се спасти мого, нЂга тимђ понуди, он предлогЂ таи одбаци говорећи, да е дужноетв свакога доброгЂ грађанина законима и властима покоравати се, и да га никон неправда навести несме, да се самБ о своши глави наредбама противи. Тако нрими смртБ мирно у тврдои надежди на вечити блаженЂ животђ , после свое 70. год. оставивши за собомЂ име наимудрин и наиврстниа човека што га стари светЂ имаде, и образацЂ живота, како га само наикраснии човекЂ на овомђ свету водити може.

СтворЂ земдЉ. (бдна лекцил изћ геологие.) (продужен!!.) Ватра и вода то су обе наивеће снаге, кое су землш овакомђ начиниле, као што е данасЂ. На почетку створенн била е землн сва ватрено, течно, големо зрно, као голема ватрена каплн. Около нћ стано е ваздухЂ; а сва вода, што е данасЂ на земљи има била е ономђ ватромЂ сва у пару претворена и стаала е као наигушћи облакЂ и магла у ваздуху. Онда ние шшљ било на земљи животиш! ни растинн, ни сува, ни воде, ни брда ни долова нигде. Мало помало нкомђ и лмтомђ ономђ зимомђ , што у виси* нама вавдуха одђ века влада излађавало се то ватрено течно зрно землЂ на површности, и ватала се спола у тврду, наипре танку, после све деблм, наипре врелу али мало по мало свеладниш кору, докђ се нив ова толико изладила, да е и сва вода,