Школски лист

396

нЂмг Богб зна шта задобило, некмо ли где се човекг са еитницомђ , са еднимт. напохомт. за навекг оеакатити може. бдаредт. са ученицима идући сукоби†некогт. отм^ногђ грађанина кадт, тога лепо поздрави, а онаи се и необазре, већг гордо мимо њи прође, и ученици га укореше: Знао си да е неучтив-в, па зашт' га поздрави? онђ одговори: Зарт> ако е онг таки, да и ми будемо? Нћгова жена Ксантипа беше навект> рђаве волЂ, злоћуда, павект. готово на карх, и едаредг га пође предт. ученицима живо грдити, а онт> мирно слушаше, а кадт, она све већма зипарати узе, онђ устане и одт. куће пође. То е разлмти јошђ већма, те узе некака†судЂ пунЂ воде и крозЂ прозорЂ за њимђ баци, а онђ ученицима мирно рекне: Обично е, да иза грмливине и кише будне. Оваки примера уздржанн могли би шшђ пуно навести, кад би све казивати хтели, али довољно е ово, да сваки вид«, колико е мударЂ и стрпељи†био и колико се уздржавати умео, да нигде ничегЂ неучини, што би му характера окалити могло. И опетЂ е и онђ признавао, да у свакомЂ човеку има нешто, што га на зло тента, да човеку ние могућно безЂ помоћи божие честитЂ бити, и да лгоди одђ зала ти дотле спашени бити неће, докђ башЂ самЂ Богђ сђ неба међу њи болесне и неваллле недође, да ихђ онђ самЂ поучи, изцели и спасе. Тако учаше Сократв до свое 70 године, наукомЂ и примеромЂ свое суграђане на добро изводећи, и опетЂ беше нФговђ животђ и нбгова наука многом противна, ерЂ умереноств и мудроств учаше, а зла и лудости, лажне науке и развратанЂ животђ укореваше, те зато на нЂга повикаше, и потворише нањ. да се онђ у неко друго божаство узда, да свое домаће богове непоштуе, да младежв и светЂ сво 1 омђ наукомЂ развраћа; и неправедне судие, кое онђ такође са зла живота укореваше н-ћга у тамницу вргоше и на смртв осудише. КадЂ му судие смртну казањ изрекоше, онђ имђ мирно одговори: На васЂ ће доћи казањ већа; ви сте ме осудили, да се могђ каранн опростите, али ће те дочекати противно. За мене стара и бол4 е, да се са овогђ света уклонимЂ, за мене смртБ ние кагатига, за добра човека нема зла ни на овомђ некмо ли на ономђ свету, п ћу тамо у свему далеко еретнии и блажении бити, зато ми ние судЂ вашЂ неправЂ, само едно иштемЂ, кадЂ мои деца дорасте, и буду више за телеснимЂ удоволнван ^ мђ тежила негЂ за честитосћу душевномЂ и буду себи уо-