Школски лист

395

како би се могло на земљи подпуно задовољно и сретио живети, пакт. дошавт, до топб заклвдченн, да ће онда човекг наиеретнии бити, кадт. будне волго божин) напуно извршавао — колико врстанЂ човекЂ беше са свомђ снагомг и озбилЂмг мушка характера предузме тако живети. Савг нТ )Говт, животг беше огледало умерености и уздржанн. бла и одела беше наипростил, шш се учаше сваку незгоду подносити само зато, ако би га беда и неволн коа сустигла, да онђ нм а не она нћга свлада. Ово нЂгове речи беше: Богђ наисретнии ничега нетребуе, и одт, лвдди ко манћ треба и сђ мањимђ се задоволнва, тимђ е сретнии и Богу ближи. ОтацЂ е нЂговђ био кипорезацЂ пакЂ е и онђ доникле ту вештину учио. У биткама, што ихт. Грци са Персиннима имаше био е онђ еданЂ одђ наихрабрии бранителн свога отачаства, и врло се знатно вднаштвомЂ показао. Али онђ ние ни за очинимђ занатомЂ ни за воиништвомђ тежио, него за ученбмЂ младежи, не само зато, што е добро знао, да се онаи, ко е радЂ еветЂ изправлнти на ову обратити мора, него што се башЂ унутрашњомђ тежњомЂ на ово позванЂ бити осећаше. Свон мнЂнн и науке казиваше онђ отворено и учаше авно, безЂ да зато нанлате кое искаше, а своимђ правичнимЂ животомђ беше ученицима своимђ наикраснии примерЂ и узорЂ; пакЂ не само младежв него и старии лвдди, кои ради беше добра шта чути и научити збираше се са сви краева нћму и слушаше га, и иђаше свуда узањ. НЂгова школа беше наиславнин у Грчкои и наиелавнии грчки филозофи : ПлатонЂ, КсеноФОНЂ, АнтистенЂ, Еуклидђ, Ешинђ , АристипЂ итд. отуда изађоше. НТ,гови га ученици толико силно волеше, да многи одђ њи изђ даљине одђ више милн сваки данЂ у Атину долазаше, само да Сократа чувд. АнтистенЂ иђаше изђ Пиреа сђ по сата даљине сваки данЂ; а Евклидђ изђ Мегаре сђ четирЂ милЂ далеко долазаше у оно доба кадЂ Мегаранима подђ жјжотђ главе забран^но беше у Атину долазити и крађаше се ноћу у женскомЂ оделу крозЂ градске капие, да само Сократа чуе и да се нЂговомђ дивномђ наукомЂ наслађава и учи. бдаредЂ СократЂ са евои ученици уморанЂ одђ многогђ хода по жеги са тешкомЂ жеђи на бунарЂ дошавЂ, стане лагано ведро но ведро воде извлачити и просипати, и некте пити, а да онима иримерЂ даде, како се и при наивећои жељи уздржати и свладати валн, не иодати се, ни кадЂ би се задовол4~