Школски лист

386

него гато га ико себи и зажелити уме. Ако ли му пакт. налаже дужностћ и с.авеств, детиа осећанл и тежиТ. на други правацт. изводити, а не онимђ напуштати, коимт. детии родител.и иду, онда валп да зна, да онамо едногт, противника има, са коимђ се непрекидно бочити мора, на коеи> целу свом пажош обратити и сбомђ снагомЂ и постолнствомђ одапрети се мора, да га надбие и свлада. Трећа е воспитамћа снага у Фамилии сполишгЉ стаи1; родителп, са свима ту лридешамћима се променама, повољностима и неповол.ностима. Домаће благостанЂ као и беде и невол4 уживан) и трпе заедно сђ родител.ма и деца; и ови су упливи толико снажни, да цео снолшнњи положаи детиегЂ живота онределе, пакЂ се по томе и воспитанћ равнати мора. Овде валл и то знати, да како оца и матерЂ те нромене разполажу, исто тако и децу. Ако деца на своим родитељима виде, како их богатство високоумне, тврде и немилостиве начини, науче се и она на то и неотице така постану. А кадЂ виде, да еу родитељи на свима радостима и благословима, што ихђ имаи Богу благодарни, и да сва та Богомђ дарована блага као оно добри домостроитељи у нЂгову славу и благо ближњихЂ асне, то и сама и нсзнамћи у таи мишлЂнн начинЂ уђу. Напроти†где се родитељи у беди и невољи непрестано незадовољни осећаго, и непрестано гунђам и на забранћна средства смишлин), да се од тогђ избаве, то се и у децу исте мисли увуку, као да са тим станћмЂ увекЂ то душевно разстроиство неодлучимо скопчано стои. А где се беде и неволФ са тврдомЂ надеждомЂ на Бога сносе, и плачно око на н!5га погледа, у когђ руци сви благослови стое, то се и у детету одма сђ малена исто то душевно разположенћ развие. Сви ови поменути утицаи, макарЂ да су врло важгш, излазе одђ родителн неотице и незналице, и исто се тако незналице одђ децс приман). И опетЂ е могућно већЂ сђ овимђ децу кђ Снасителм приводити — врховнои цели изадаћи воспитан«, Ако само родитељи децу ономђ светомЂ лмлави лмбе, и њи као наивеће Богомђ даровано и Богу принадлежеће благо сматразо, то се лмбавв њиова никако неможе по самомЂ ономђ осећанм милованн, самомЂ чувственомЂ допаданм равнати, него по њиовомђ одређенм за царство божие, пакЂ онда неможе ни безг мере и граница бити. 6 л' животђ родитела на вери основанг, и на божиемЂ закону и речи, то ће њиовђ примерЂ и децу већ сђ малена на исти таи живота осиовт. свести. Држе ли се ро-