Школски лист

387

дитељи у своимг споллтн.имг одношаима оне божие наредбе, по којои су само домостроитељи божии на овомт, свету, то ће се и у деци исто то разположенћ за рана развити, или барг за то зготовити. Али христиннска породица има окромЂ тогђ изричну задаћу дете Спасителм привести и у н-ђгову задругу ставити. И има на то едно средство, да то известно изведе; средство наипростие, и средство, кое ни едиои матери ни оцу, макарт, у каквомг положенго били никадт. неоекудева. То е средство молитва С1) децомЂ Богу и настоиванФ, да се деца и сама Богу моле. Шта чини мати, кон се са своимт. дететомЂ Богу моли? Она изказуе своа наитаинип и наисветин осећанн. Тимђ иста та и у детиемт. срцу пробуди. На крили молитве и Боголшбноети диже она и свое дете Богу и научи га еднои радњи, кон ће му ако икон едина крозт. сву вечноств наилепша и наиеветиа остати. Раднн е та и зато важна, што е у њои јошт. и пуно науке и пуно наисветии правила за животђ . Отацт. и мати, кои се са своимђ дететомЂ Богу моле науче га и безЂ казиванл, да е Богт. отацт. свшо, коме се има све казати, штогодт. ко на срцу има; да онт. свакога чуе, когодт. му се потужи; да е он бдагг и милостивт. и свемогућанЂ; да све што имамо одђ н$га кмамо , пакЂ му и благодарни бити требамо; да све што требамо, одђ нбга прво изшитемо и молимо; да му се и за се и за друге молити требамо, и да сви кђ н4му свое руке дижу, мали и велики, сиромаси и богати, молећи и благодарећи. То су све свете истине, што ихђ сваки, ко се сђ децомЂ Богу моди, у дечин срца удуби, и то не у виду споллшит, науке, већ деломЂ наочигледно; пакЂ и сама деца, чимђ руке скрсте или скдопе и Богу се молити стану, одма сва та осећана у своши дрш пробуде, и све горепоменуте истине припознам, безЂ да имђ ихђ по единце бролти морашЂ. Родитељи дакле, кои свом децу Богу молити се уче, они већЂ тимђ и онаи божии налогЂ — пустите децу кђ мени — одђ чести изврше; и то тимђ радомђ у дечие срце посенно семе ние можно, да безЂ плода оетане. Отуда се види, колико е Фамилин воспиталиште само тим простимЂ средствама, а да колико е, где су родитељи изображени. Овде имамо шшђ и сл^деће укратко придодати; да никоемЂ човеку ние могућно другогЂ учити и воспитати, а да се 25*