Школски лист

388

самЂ при томе и болФмг иенаучи; да чимг ко оцемт, или матеромЂ постане, одма се у вЉму сасвимт. други лепши светт. мисли и осећана отвори , о чему пре ни сневао ние; да у детиимђ тежннма и склоностима родитељи као у огледалу свое и себе вгаде манђ виде, и тимђ се познаш, пакт. што треба изправити могу; да почемт, се све, што отацЂ и мати говоре и чине одма за децу прилепи, то имђ валн врло обозрено бити деломт> и речи нредт. децомЂ. Наипосле: Исто се тако могу и све радости и жалости, све надежде и страшенн што ихте> родитељи имаш, врло згодно као воспитамћа средства употребити,

О дечиемЂ своевољству. (бдно питан1; за учитед-ћ и родигр.тћ.) Сви родитељи знак», да деца оће врло радо свого волн) да одрже, и њомђ свудт. гдегодт. могу да продру. То оће да учине и онда, кадЂ имђ учитељи и родитељи изрично закрате чинити шта; оће и онда, где се тимт. о својои глави чиненВмг у опасноств сломити могу, кош или неувиђаго, или неће да увиде. Колико се родитељи на то туже, толико валн и да знам. да колико е та склоностб у деци сђ едне стране зла, толико е ст> друге добра, и невалн е силомт. угушивати, него само на добро управлнти, пакт. ће башЂ отудЂ сђ временомЂ наилепшег плода бити. Дете е човекЂ у маломЂ, и треба да се и телесно и душевно толико развие, да у свое доба савршенЂ човекг будне, кои ће се у свету и животу са многимђ незгодама и злама бочити имати; накЂ да се ту одржи, нуждно му е имати снажну волго, тврдЂ характерЂ и таку самосталноств, да е ништа обманути неможе, ни мамљи†гласЂ преваре, ни варави изгледЂ добитка, ни малешна обазирана на лмде, ни плашнн одђ посла и терета, ни стра одђ опасности. Свого дужноств извршити, то му као честитомЂ човеку има бити прво и надЂ свему. Постоннство м самосталностБ диче човека. Нема ништа ру 4 жние него човекЂ, кои се подобно трски на ветру, часЂ на ову часЂ па ону страну обрће. А оне врсности изаЈуу башЂ из тог своевољства детиегЂ, изђ те у нфму урођене тежнФ за самосталносћу, изЂ те урођене жел-1з ићи безЂ туђе помоћи путемЂ своимђј и изђ тогђ урођеноГЂ нагона дознати узрокЂ сваке ааповести и зипреке.