Школски лист

419

оваи дист? пакЂ одма за тимт.: на што е налшп.? имал' Јошч, кои листђ такавт.? Овако неетална питана едно друго забуни, какЂ мора и одговорт. забунЂнт. да изаће, кои се или за прво, за друго ид за треће питанЂ увати, а понаичешће ни за едно. Такова неетална питанн шкоде шнљ и тим, што укваре у деци веру на учителЂво знанФ и вештину, и науче се неопределЂно одговарати. 5. Питана, на коа е одговорЂ само „ест" ил „ние" валн избегавати колко е више могућно. Такова питана зову се погврђушћа, и имаго само онде места, где е учител. радг, да и деца изреченЂ кое, што имт. е казао потврде. У томе е случам то децомт. речено „ест" илђ „ние" не само потврђумћи израз, него кадкадт. заветт., да ће га се држати, илт> одреченЂ, да ће га ее чувати. У свима осталимт. случаима валн се од г в такови нитанн чувати, зато, што деца на такова нитанн обично ништа иеммсле, него готово безсвестно одговаран). Али има елучаева, где се банп, мора тако запитати, ту валн цео одговорт. искати. Ако е н. п. запитано: ,,6л' добро враћати зло за зло? нека цео одговорт. изкаже: ние добро враћати зло за зло. 6. Тако моран) деца и на свако друго питанћ у подпуним изразима одговарати. Одђ тога несме ова школа ниношто одпуштати. Што неки противу тог иеканн вичу, да се тим наука трговлачи, на то се нетреба ни обазрети. Ова школа нема поела са гомиломт. наука, накч. да нема кадч. то чинити, и да е приморана винти, већ има ту задаћу, то мало одабране науке тврдо у децу удубити, а окромч. тогђ има у свима учебнимт. нредметима на то пазити, да се говорч. дечии изображава, да се онаи неодрегаент. езист, и онаи мртви и неопредел^нч. говорч. нбиовђ одреши, и нении и снажнии начини. Школа ова несме ее дакле при одговорима, што их одг деце иште задоволнватк само са ноединомт. речи или само с' допун-ћн^мт. коимђ , него мора настонти, да свака мисао, коа у одговорЂ спада буде н иодпуно и са правилнимт. елогом речи и правилнимЂ гласоударенМЂ пзречена. Деца се науче на ово лакше негт. што човек ммли, и чисто се радуго, да могу желго учителго испунити, окромЂ што се сама у себн радуго, да што извршити умеу. 7. Свако питанћ, кое учитељ у школи дае, задае се увек целои класи. Учичел. учи у школи сву децу. КадЂ дакле шта пита, то пита увек сву, исто онако, као што и свои деци ирнноведа, а не едномЂ ил другомЂ. %Т