Школски лист

443

И кадђ отиду одђ нбихђ ангели на небо, а пастири рекну едаггБ другомЂ: „Хаидемо до Витлеема, да видимо то, што се тамо догодило, као што намт. Господт. каза. И брзо дођу и нађу Марш и 1осиФа, и дЂте, гдћ лежи у нслима. И кадт. га виде, а они кажу, шта имг е речено за то дћте. И сви, кои чуше, дивише се гоме што имђ пастири говорише. А Марјн чуваше све ове р-ћчи, и слагаше ихђ у срдцу своме. И пастири се г.рате славећи и хвалећн Бога , за све што чуше и видише, као што шп. бЂше казано. И кадт. се наврши осамт. дана да га обрежу, тада му надФну име 1исусЂ.

5. Ср^тенЈе Госноднћ. (Еванг. Лук. 2, 22—38.) 1осифђ и Мар1а донесу 1исуса у Герусалимг да га ставе предт. Господем'5, и да даду жртву, као што е речено у закону ГосподнФмт., две грлиде или два голубчета. И гле, бвшше човЉкт. у 1ерусалиму по имену Симеонт.. И таи чов1>кт. бЂше праведанг и побожанч., и чекаше утЉхе ИзраилФве, и Духт. светвпЈ бвшше у нЂму. И б$ше му обећано одђ Духа светога, да неће вид^ти смрти докт. невиди Христа ГосподнЂга. — И човФкђ таи духомт. светкшт. упућент. дође у дркву. И кадт. родителви донесоше дћте Гисуса, да сврше за нЉга по закоку и ио обичаш, — а онђ узме га на руке своз, и благослови Бога, па рекне: „СадЂ одпусти с миромЂ слугу твога Господе, по рЂчи твојои; ерт» видише очи мое спасеше твое, кое си приправш предт. лидемЂ свш народа, свћтлостБ, да обасн незнабожде, и славу лшдји твоихђ Ивраила!" И 1 осифђ и мати нФгова чуђаху се што се то о нЂму говори. И благослови ихђ СимеонЂ, и рекне Марш матери н^говои: „Гле оваи ће 6 б 1 ти на падЂ и на устанакЂ многихђ у Ивраилш, и бвпће знаменћ проти†кога ће се говорити. А и теби самои ће крозЂ душу проћи мачЂ, да се открш мисли многихђ срдаца!" И бЂше Ана пророчица; она е бБ1ла врло етара и временита; сђ мужемЂ е живила седамЂ година, а удова бБ1ла е око 84 године. Она неодлазаше одђ цркве, но постомђ и молитвама служаше Богу данм т ноћу. И она у таи час& дође,