Школски лист

444

и хвалнше Господа, и казиваше па нЂга свима, кои чекаху спасешн у 1ерусалиму.

6. Источни мудраци. (Евлнг. Лат. 2, 1—12.) Када се Гисуст. родјо у Витлеему Гудеиском ћ у време цара Ирода, дођу мудраци одђ истока у Герусалимтћ, говорећи. „ГдЂ е царт> Тудеиети, кои се род1о? брт. видили смо н^гову звЂзду на иетоку, па смо дошли да му се поклонимо!" Кадг то чуе царт, Иродт., уплаши се, и сав-в 1ерусалимЂ ст> нвиме. И сабравши све првосвештенике и кнвижевнике народне, ПБГгаше ихђ , гд-ћ ће се ХристосЂ родити! А они му рекну: „У Витлеему ГудеиеломЂ; ерЂ е тако гшсано преко пророка (Михеа 5, 1): И тбг Витлееме, землБО 1удина! ни почемЂ ниси наиманБШ међу кнезовима 1удинБ1МЂ; ерђ ће изђ тебе изићи вођа, кои ће спасти лшде мое Израилн!" Тада ИродЂ таино дозове мудраце и исгшпиваше их, кадЂ се поавила звЂзда. И посла†ихђ у ВитлеемЂ рекне: Идите распБ!таите извЂстно за дЂте. па кадЂ га нађете , авите ми, да и а идемЂ и да му се поклонимђ!" А кадЂ они цара саслушам, отиду, а гле, и зв^зда, кого су видили на истоку, пђаше предЂ нбимђ, докђ не дође и стаде одозго гдЋ бЂше дЂте. А кадЂ виде зв^зду, а они се обрадуго врло великомЂ радошћу, и ушавши у кућу виде дћте сђ Мар1омЂ матеромЂ нЂговомђ, и падну и поклоне му се, и отворе благо свое, и принесу му даре: злато, тамннЂ и смирну (миро, мирисаво улЂ). И примивши у сну глает,, да се невраћаго кђ Ироду, другимх пугемЂ отзду у свого землго.

ТеодатЂ. (бдна прича.) Нека смирени старацЂ именомЂ ТеодатЂ, кадЂ му досади оваи пусти светски животђ гледати повуче се у самоћу, у едну шуму, да онде у тишкни Богомољомђ и ВогосматранбмЂ свои животђ незнано води и оконча. Али гласЂ н^говог смиреногЂ живота разчу се по свои околини, те многи лгоди изђ далеки краева долазаше н4му, да се н Ф говимђ речма укрепе