Школски лист

461

кадт> се осуши изгуби евои отровт. мало, али опетЂ марви шкоди, те нипошто тогђ сена неће да еде. ЦветЂ е таи врло тешко утаманити. Дукг му стои нодублЂ подђ земљомг и мора човекЂ ггодубоко ашовомт. заграбити, докт. га добие. Ко ће да га утамани мора пролећемг, кадтз е листђ сасвимЂ изашао таи што дубл г 1; посе ^и, тимђ прво лукч. изтруне и пронадне. Ко много одђ нЂга пати и незна како ће га се курталисати нека у мало воде натонлћне галице или нлаветна камена (убилице сви растинн) српЂ умаче, пак лишће посече и утаманиће га.

С р б и. (НродуженЉ изђ броа 18.) Крал. ДрагутинЂ чимђ владу прими одма и воиску на Бугаре дигне за оно, што год. 1268 на Србим навалише, и освои неке краеве одђ Бугарске. После тога освои и неке краеве одђ Босне и тимђ државу свок) разшири; али кое грижомЂ савести, што насилЂмЂ владу одђ свог ода узе, кое онимђ случаемЂ, када оно путумћи по своши земљи сђ конн паде и ногу нреби, држећи ту нерсећу за казањ божиго, а нешто и наговорОм свое матере и стрица Савве П. архиепископа нриклони се, те брату свомђ Милутину владу преда, а себи гамо СремЂ задржи, куда се повуче 1275 и ту по смрти свое жене као калуђерЂ подђ именомЂ Теоктиса у кашно поживе, и год. 1316 12-ог Марта умре. Краљ МилутинЂ при свои жељи миромЂ дрншву свон) оснажити немога дуго мира имати. Прво се са Грцима зарати зато, што отацЂ н 1 зговђ УрошЂ сђ грчкимЂ даремЂ уговорио беше, да н1на царевомт. вери ожени, и грчка кнегина беше у Србим доведена, и опетЂ одђ свадбе ништа неби, ер г в ни Урош недопусти ону сниностђ и разкошЂ, кон) Гркинн амо донесе, нити се ова ктеде приклонити на иростоту, код у србскомЂ двору беше. КадЂ се Гркинп натрагЂ новрати, отацЂ нЂнђ подигие воиску на Србе; али е МилутинЂ до'1ока' и разбие 1280, ЦарЂ у освету подигне гошђ већу воиску, у* ком сваконке народе крене и Татаре 1283, и воиска ова оплнчка србске краеве до Призрена, али е МилутинЂ на реки Дриму сломие, и томђ ириликомЂ неке грчке краеве отме и своима присамзи, После