Школски лист

462

тога задобие Босну 1286 као миразт, уз г Ј> жену блисавету сестру угарско ] ,г б крала Владислава. После тога имао е дуже времена рата с Бугарима и Татарима, кад е кое сретио свршио он опетт, на Грке нанадати стане, докђ наипосле грчки цар желећи се овога силовита непридтела отрести, ћерк свош Симониду нЗђму за жену даде 1298, Онда се Милутин г б стане спремати, да цело грчко царство мирнимт. путемЂ задобие, накт. стане и но Грчкои на све стране цркве и манастире дизати. За владе Милутинове биаше у Срби и домаћи немира, наивише сђ ГркшгВ, сђ ко1омђ грчки упли†ио Србии овлађивати пође. МилутинЂ е имао два сина, одђ прве жене Стевана, а одђ ГркинЂ Константина. Ова хотећи свомђ сину круну и престо освоити стане оцрњивати Стевана кодђ оца, и оваи га доиста замрзи. То будне србскои властељи противно, што се жена у то меша и што свое рођаке Грке све више амо довлачи, накЂ почну наговарати Стевана, да устане на оца, и почну претити му, да га иеће за свога кралл узети, ако то неучини. СтеванЂ носле дугогЂ браненн наипосле склонисе, и воиску дигне, али нре сукоба покаесе, и оцу нокори, и за опроштенћ помоли, и МилутинЂ му иаинре онрости; али после наговоромЂ ГркинЂ заповеди, да га увате и окун), и у СкоплТ. одведу, да ондс ослепе и одундЂ као заточиника тасту у цариградЂ однесу. Лмди, кои ту заповестЂ извршити имаше сажале се и неослепе га, већЂ само очи завежу и у цариградЂ одведу, заедно са оба санчића ДушаномЂ м ДушицомЂ, где Душица на скоро умре, а ДушанЂ у царскомЂ двору воспитанЂ будне. После 7 год. допусти МилутинЂ на саветЂ свештенства и властелФ, те се СтеванЂ изђ цариграда врати 1314 и у Будимлго поживе, докђ и МилутинЂ 29-ог Октоб. 1321 неумре. Милутиет. е био еданЂ одђ наиглавнии србски владаоца; онђ се непрестано о напредку свогђ народа и државе стараше; онђ многе задужбине сагради не само но Србии него и по ГрчЗои и у бруеалиму, отуда га црква као божиегЂ угодника слави кО-ог Октобра; онђ многе мудре наредбе начини, и државу свош разшири и тимђ оСнову положи онои слави, до кое нодђ унукомђ нБговимђ царЂ ДушаномЂ дође. Одма ио смрти Милутиновои позову Срби Стевана за кралл, коегЂ на Богонвленћ 1322 АрхиепископЂ Никодим у Неродимлм за кралн венча. Одма се породе у земљи немири са отимана о иресто. Наипре седигне Владислав Драгутинов син, али га Стеван иадбие и Владислав наскоро затим 1324 умре. После се дигне