Школски лист

474

умору, кои му б ®ше мм. И кадг чуе кааетанЂ таи за Гиеуеа, пошл г В кг нбму старЂшине шдеиске модећи га да дође и да му спаее елугу. И они дошавши кђ 1иеуеу молаху га говоре1ш: „ Достоннђ е, да му то учинипгв, ерЂ лгоби нашЂ народг, онт. нам -Б е и зборницу сбзидао, ГисуеЂ отиде сђ нвима, и кад су већ7> близу куће бнли, пошлЂ ванетанЂ кт» нЂму свое пр1нтел® говорећи: „Госноде! нисамв достоннђ да под-в кровт. мои уђеш-в, него само реци р^чв, па ће оздравити слуга мои!" — КадЂ то чуе 1исусв а онђ рекне: „Заиста вамЂ кажето: Ни у Исраилго толико вЂре нисамв нашао!" И кад се врате они, кои бЂху послани, нађу болнога слугу, гдФ е оздравјо. И кадЂ еданиутЂ учаше Гиеусг у Канереауму, дођу кђ нбму сл. узетвшЂ чов 4 ком'б (разслаблбнимтЕ.) кога четворица ношаху. И немагући приближити се кг нбму одђ народа, открш кућу, гд1) онђ бвшше, и прокопавша, спусте одар -б на коме узети лежаше. А кадг види 1исусБ вФру нзихову, рекее узетоме: „ С бшко , опраштаго ти ее грЂси твои!" И н^аи одг књижевника рекну у себи: „Оваи хули на Бога!" — Разум&вши 1исусЂ помишлена њихова, рекне: „Зашто зло мислате у срдцима своима. Шта е лакше рећи: онраштаго ти се гр$еи твои, — шлш рећи: устани и ходи? Али да знате, да сбшђ чов^чш има властБ на земљи опраштати гр&хе, —- тада рекне узетоме: „Уетани узми евои одарг и иди!" И онђ устане одма и узевши одарчћ, изиђе нредБ евима, тако да се еви дивлнху ш хвалаху Бога и говораху: иНикада тога ниемо видили! У едант, данг улЂзе ГиеусЂ сђ своимђ ученицима у лађу, и рекне имђ : „Да чређемо на ону страну езера." И по|у. А кадЂ иђаху, онђ заспи, и иодигне ее олун на езеру, и бнху у великои невољи. И приступивши пробуде га. А онђ уетане и запрети вбтру и валовима, и ирестане в^тарЂ, а поетане тихо. А 1исусЂ рекне кђ њима: , ГдЂ е в®ра ваша ?" А они се понлаше, и зачуде се говорећи еданЂ другоме: „Ко е оваи, што и в$тровима и води запов^да, и слушаго га!"

16. 1аирова кћи. и младићг иаинсми. (Ев. Маг. 9, 18—26; Марк. 5, 22—43; Луке 7, 11—23.) Дође кђ 1исусу еданЂ одђ старЂшина зборнице но имену ЈаирЂ, и молнше га врло говорећи: „Кћи е мон на последн ^МЂ