Школски лист

476

монцу; да дођешг и да метиемг руку на нк», да оздрави и живи. И по|е 1иеуст. св њимт>, и за њимт. иђаше много народа, и гураху га. И жена н$ка, кон е 12 година боловала, до|е еастрагг и дотакне се хаљине аЂгове; ерг она говораше: Ако ее само дотакнемт. хаљине н-бгове, оздравићу. А Јисус-в обазрђвши се, види м, и рекне: „Кћери, вфра те е твон номогла, иди сђ миромтћ, и буди здрава од% твое болести!" И оздрави жена одч. тога чаеа. 1ошђ докђ онђ ово гоаораше , дођу нЂм одђ стар^шине зборничкога говорећи: „Шш е твон умрла, шта већтћ више трудишг учителн?" А 1иеусЂ чуе то и р^кне старЂшини: „Небои 1-е но само вфруи." И недаде са со 6 омђ ићи никоме, осимђ Петра, 1акова и 1оана, и дође у кућу старФшине зборничкога, и види вреву (жагорт,), и нлачт. и нук великш. И ушавши рекне имђ : „Шта плачете? ДЂвоика н1е умрла него спава!" И нодсм^ваху му се. А онт, истера све, па узме отца д'ћвоичина и матерЂ, и оне што сђ њиме п-ћху, и уђе гдЂ лежаше дфвоика. И узевши н> за руку рекне: „ДЂвице, теби говоримЂ, устани!" И одма устане дфвоика и иђаше. А она бЂше од 12 година. И ужасну се сва ужасомЂ великимЂ. И заирети имђ да нитко недозна за то, и рекне: „Подаите ти всти!" А оваи гласЂ взађе но свои земљи тои. И по томђ иђаше 1исусЂ у градЂ названвш НаинЂ, и сђ њимђ иђаху меоги ученици нфгови, и народЂ многт.. Кздђ се приближе кђ вратима града, и гле изношаху мртваца, единца сБгна матере свое, и та бЂше удовица, и народЂ изђ града многђ иђаше сђ њоме. И вид^вши н> Господђ смилуе се њоизи, и рекне 10и: ,,Не плачи! И пристугш†додирне одарЂ (сандукЂ), а нос10ци стану. И 1 исјсђ рекне: „Младићу! теби говорамЂ, устани!" И сЂде мртавацЂ, и стаде говорити. И 1исусЂ даде га матери нЂговои. И страхЂ обузме све, и хвалнху Вога говорећи: „Великш се пророкЂ међу нама понвхо , и Господђ е лгоде свое поеЂтш!"

17. Раслабл^нш на овчши куп ^ћли. (Ев. Гоаново гл. 5.) БЉше ираздникЂ 1удеиски, и дође 1иеуСЂ у (ерусалимЂ, а у 1ерусалиму има кодђ овч 1 ихђ врати купка ,кон се зове евреи-