Школски лист

492

прву хаљину, и обуците га, и подаите му претен-Б на руку, и обућу на ноге. И доведите теле угоено, те закољите, да едемо и да се вееелимо; ерђ оваи сбшђ мои бЂше мрта†па оживе, и изгубл ^нЂ бфше, па се нађе!" И почну се веселити, А свшђ н^говг старш бЂше у полго, и долазећи одтуда, кадЂ се приб.шжи кући, чуе пФванЂ и игру, па дозове едногЂ слугу и запмта: шта е то? А онг му рекне: братЂ е твои дошао, па е отанљ заклао теле угоено, што га е здрава опет вид10. А онђ се разсрди, и нехтбде ући. Тада изиђе отацЂ и молише га. А онг одговори и рекне: Ето те служимг толико година, и никадЂ нисамв преступјо твое заповести. па мени никада ниси дао арета, да се провеселимЂ сч своимђ друговима. А када дође оваи твои сбшђ. што ти изеде твое иман^, а тбт си му заклао теле угоено!" А отзцђ му рекне: СБше! ТБ1 еи свагда самномЂ, и све што е мое, то е и твое; а требало се развеселити и обрадовати; врЂ братЂ твои б ^ше мрта†па оживе, и изгубл^НЂ бЂше, па се нађе.

9. 0 добромЂ пастиру. (1оан. 10, 12—16.) 1исусЂ рече: Н самБ добрБШ пастирЂ; пасгирЂ добрвш душу свого полаже за овце. а нанмникЂ (наимлЂникг) кои ше пастирЂ, коме овце нису свое, види вука гдЂ иде, па оставлн овце и бФжи, и вукЂ разграби и распуди (растера) овце. А нанмникђ бЂжи, ерЂ е нанмникЂ па немари за овце. «4 самв пастирЂ добркш и познаемЂ мое, и мои ме познаго. Као што «ознае мене отацЂ, и а познаемЂ отца, и душу мого (живот мои) полажемЂ за овце. И друге овце имамЂ, кое нису изђ овога обора, и те ми валн довести, па ће и оне гласЂ мои чути, и бБггће едно стадо и еданЂ пастирЂ.

Иример Б наши дедока. (Црта из'б обичан.) Колико су наши стари побожни лгоди били види се изђ речи и обичан, кои су и нами преостали и у коима су нри свакои прилици име Божие споминнли и вазда Бога на уму имали.