Школски лист

484

изображена стои, то ће свого деду на све тежа дела наводити и све благородние и дубл-ј; иодвиге иослушности у њима будити, и тимђ мора мораланЂ животђ деце све савршенш бинати и зрети. И онда неће значити послушант. бити понизити се, него подигнути се. А шта вали чинити, ако се заповести непослушам ? Валнли непослушногЂ са усугубл-ђномг лшбави нредусретати у надежди, да ће се тимт. на послушиоств склонити ? Нипошто, ер непослушностћ и лгобаш. ии у каквомт, сродству нестое. Опазили дете, да га у слт.д г г. непослушности усугублбномт. лгобави и милости предусреташт., онда невидимт., шта би га задржавало, да буде све ненослушние , да све већомт. лгобави предусретано будне. Или мислишт. ли непослушномт. нЂгово зло и невалалс!во разлагати у надежди, да ће увидити и застидити се, иа после чувати се? И ту се варашт.. Кое дете незиа, неувиђа да греши, кодт. тога нема речи о непослушности. Непослушностг. е знано и увиђано зло, а знаномт. злу невидимт., шта би и на гато разлаганћ било. Непослуигаомт. нема другогт, лека до каштиге. Али при каштигованго има се пазити како на наравг каштиге, тако и на наравв детета. Што се тиче снаге каштиге, та мора ст. почетка наиблажш! бити. Каштига е средство и лект. само, а о сваком средству стои онаи законт.; неупотреблгои већегт. средства, где ст. мањимт. измажешт.. Нетреба много где е довољно мало. Где е довољно каштигугоћи погледт., нетреба ни нрста претећи дизати Где е довољно претећи прстт., нетреба укоревагоће речи, а где е каштигугоћа речв довољна, нетроши друге каштиге улуд. Тим начиномт. ћешт. увект. довољно оружл имати. Наивећма се има учитељ чувати, да се са овимт. средствима неистроши уедаред. Нема горе, него кадт. учитељ у себи признати мора: „сад више иезнамт., шта ћу ст. тимђ дететомт. радити." Изђ уста учи тел1>ви нема срамотние изповести одт. те. Што се тиче врсте каштиге, та се има управлнти единде по степену изображенн, на комђ дете кое ће се каштиговати стои. У томе се и разликуе педагогичка каштига одт. судеиске, што она сгмо на лиде, а ова само на преступлФн® гледи. Зато е и сваки школеки законЂ, кои ка неко иреступлбн^ неку определену каштигу едаредг за свагда наређуе сасвимЂ неупутанЂ. Ако в за судш пропиег, при одеуђиванго каштиге- не-