Школски лист

508

ков ее мало помало сви лгоди научише, те тако се увуче зло и покорт. у еве буџаке царства. Кадт, се царт. дома поврати и опази, шта ее у нЂговои земљи и сђ нЂговимђ мирнимЂ и добримт> народомЂ учини заплака се тешко. Онда ступе предт. нЂга ђенерали и министри и рекну: пусти нает», да зађемо по земљи и да тога душманина прогонимо; а царг имт. рече: неће боимт. се народ-Б ни васЂ ни мене познати, ерт. му е душманинЂ очи заслепио, пак кадт> пођете, прећиће на страну оногђ , а одустати одђ ваСЂ и одђ мене." Онда изађе воиска и рече: „пусти наСЂ царе, па нека ихђ е као песка на мору, ми ћемо ихђ све потаманити;" а царЂ имђ одговори: „ние ме то бриге, што ихђ неби покорити мого, већЂ ми е жао, да противу мога рођеногЂ народа устаемЂ и нЂга сђ мачемЂ у руци покоравати пођемЂ." Ко има уши да слуша, некЂ чуе: Таи царЂ е Богђ, нЂгове землЂ светЂ, народЂ смо ми, чаровникЂ е сатана, а нЂговђ помагачЂ вино и ракиа. Где бокалЂ овлада ту се сатани служи а ие Вогу, ту изађу псовке наместо Богомол^ и грднћ наместо благосиланн. Али ће доћи господарЂ на изтрагу, и већ носе сви пресуду на челу напииану овимђ речма: „ни пиннице неће царства божиегЂ наслФдити." Корин. I. 6. 10.

СмргБ св. апостола Петра. (Црта изђ живота.) У последнђ дане свога живота проповедаше слово божии св. аност. ПетарЂ у Риму, и то башЂ у оно доба, кадЂ подђ царомт, НерономЂ прва гонени христинна заночеше, На многе молбе вернихЂ склони се ПетарЂ и пође изђ града, да неби ту уваћенЂ и мучанЂ био. Али га на излазку сукоби Спаситељ и кадЂ га ПетарЂ зипита: „Учителго, одкуда ти?" одговори Спаситељ: ,.Дошао самБ, да ме шшђ едаредЂ разипну." НетарЂ осети, да га тимђ речма Господ са нЂгове слабе ^вере укорети хтеде, пакЂ се врати у градЂ, будне уваћенЂ и наскоро затимЂ у мукама разапетЂ. На молбу нФгову неразаиеше га усправце већЂ стрмоглавце, ерЂ онђ недржаше себе вредна Господу свомђ ни смрћу раванЂ бити. Пво се абило 68 године по рођенго ХристовомЂ.