Школски лист

509

К р и а ч а. (бдна прича.) У свои атар говорити, то е наилакше, сваки уме то. бдаредЂ е и крмача рекла: „Н самв четкарЂ, да мене ние сви би лгоди као и прасци прлави ишли." Живила чистоћа. — Дакле у свого частБ говорити уме и крмача.

Лисичи светЂ. (Р.дна басна.) „Наиглавниа створенл, што ихг на свету има — рекну у свомђ збору лисице — то су безЂ сумнЂ кокоши. Коњи и марва ни су ни на користБ; а човект. е наишкодљивие живинче овде, и при стваранм света само е вато амо пропуштенЂ, да намЂ има ко кокоша одрањивати." Тако изпадне судЂ о вредности ствари увекЂ, кадЂ ихђ станемо само по нашои користи оцењивати.

Страсти и разумЂ. (бдна басна.) „Пусти наСЂ о нашои глави чинити шта оћемо — рекну едаредЂ зтрасти разуму — и ми смо одђ Бога као и ти." „Само сте заборавили, — придода разумЂ — да под мошмђ управомЂ сганти имате, и то е одђ Бога."

КурлкЂ и дисица. (бдна басна.) Дође курнкЂ лисици у пооде, и ова га лепо дочека и угости. При одлазку опази куракЂ лисичиће и обрадуе се, како ће то лепа играчка нЂговои деци бити, те украде едно. Тако благодари ула на угошћени.